Свечаном академијом синоћ су у Врбасу обележене две годишњице везане за Црногорце у Србији - прва година од оснивања Националног савета црногорске националне мањине и 70 година од колонизације Црногораца у Војводину. У присуству представника локалних, покрајинских и републичких органа власти, представника других националних заједница, гостију из Црне Горе, бројних Врбашана и других, још једном је потврђена решеност Црногораца у Србији да "негују своју традицију, културу и језик и тако граде и оснажују мостове пријатељства и толеранције, зарад будућих генерација".
Академија је отворена химнама Србије и Црне Горе, које је извео Новосадски камерни хор, док је цитирајући стихове Петра II Петровића Његоша, добродошлицу у Врбас гостима пожелео председник општине др Братислав Кажић. Као највеће задовољство у обављању функције председника општине Врбас Кажић је апострофирао представљање града у којем заједно, у међусобном уважавању и толеранцији, живи 26 националних заједница.
"Прва годишњица рада Националног савјета поклапа се са 70 година од колонизације Црногораца у Војводину. Дугих 70 година нам је требало до данашњег дана, 70 година су наши горштаци припитомљавали равницу и она њих. Колико равница може бити сурова знају само те генерације. Неки су се разбољевали, неки враћали, неки патили, али опстали смо захваљујући заједничким вриједностима које смо донели у избегличким нарамцима и његовали их. Зато кажем да се овај Савјет формирао дугих 70 година, од оне фине пређе коју смо понели са собом, у генима, у лијепим обичајима", рекао је поздрављајући присутне Ратко Шоћ, председник НСЦГ.
У наставку академије присутни су имали прилику да виде инсерт из документарног филма "Долазак у равницу", који је снимљен управо поводом обележаваја 70 година од колонизације Црногораца у Војводину.
Председница Координације националних савета Ана Томанова Маканова изразила је задовољство функционисањем овог савета и рекла да један од следећих корака треба да буде увођење црногорског језика у службену употребу.
Председник Владе Војводине Бојан Пајтић истакао је значај толеранције и заједничког живота националних мањина у Војводини. "Доласком у равницу Црногорци су оплеменили амбијент и културу ових простора. Црногорци су свој антифашизам уградили у темеље модерне Војводине и Србије. Немерљив је значај Црногораца у просвети, привреди и култури. Наша Влада је опредељена да подржи очување идентитета свих националних група и ту смо да Црногорцима омогућимо уживање свих законом загарантованих права", истакао је Пајтић.
У име владе Републике Србије успешан рад Националном савјету црногорске националне мањине пожелео је државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак.
"У име Владе Србије носим три поруке - негујте своју традицију и идентитет, уживајте сва права и активно се борите за њих, и са радошћу прихватајте обавезе да би сте могли да испуните све циљеве", рекао је Бошњак.
Амбасадор Црне Горе у Србији Бранислав Мићуновић честитао је Црногорцима у Србији два празника у једном датуму и изразио задовољство што се и после 70 година очувао културни и национални идентитет Црногораца у Србији.
„Веома је добро што Национални савјет врши функцију због које је заправо и основан, а то је очување културе, језика и обичаја Црногораца. Национални савет окупља црногорску заједницу и реализује пројекте којима промовише вредности Црне Горе и верујемо да ће активности на плану унапређења односа са исељеништвом, које предузима Влада Црне Горе, резултирати јачањем наших заједница широм света", рекао је Мићуновић.
Председник Одбора за међународне односе и исељенике у Скупштини Црне Горе Миодраг Вуковић рекао је да су Црногорци који живе у Србији спона између две државе.
"Исељеници су легитимација Црне Горе и Црногораца, они представљају њих овде. Заправо представљају везу и спону међудржавних односа и сарадње“, рекао је Вуковић.
Програм академије употпунили су рецитатори Гордана Миловић и Радован Сератлић. Кантауторка с Цетиња Душанка Белада представила је у свом аранжману песме „Црна Горо“ и „Још не свиће рујна зора“. На самом крају Свечане академије чланови КУД "Крушчић" извели су део позоришне представе "Велика драма".
