Мирослав Алексић,
члан општинског већа, задужен за културу и просвету

у разговору за vrbas.net ...
 
О резултатима рада у области културе и просвете у општини Врбас за vrbas.net говори Мирослав Алексић, члан Општинског већа.

vrbas.net : Поред већ традиционалних културних манифестација које дуги низ година карактеришу Врбас као град са богатом уметничком понудом, годину на измаку обележиле су многе новине у овој области. Које пројекте издвајате као важне тачке на културној мапи града?
Алексић : Без лажне скромности, то је област у којој се отишло јако далеко, и то у оним аспектима који су најважнији; оснивање и заснивање нових програма и ансамбала, при чему је активно укључено локално становништво. Врло мало пара потрошили смо на манифестације или гостовања, али смо у претходном периоду основали Градски мешовити хор, Дечији хор, обновили рад драмског ансамбла, дечијег такође, основан је књижевни часопис и још много тога. То су главне тачке које ће увек бити поменуте када се буде говорило о култури у 2005. години.

vrbas.net : Колико је новца из општинског буџета утрошено у културу током ове године ?
Алексић : Осим набавке клавира који је додатно оплеменио простор Малог Коларца, како сам назвао свечану салу Гиманзије, где ће веома брзо бити изведени изузетни програми, почевши од наступа руских певача, звучи невероватно да је потрошено мање пара него претходне године. Са буџетске позиције дотација којим се финансирају пројекти и програми удружења или друштава, још увек нису потрошена сва средства и до сада је у ову област усмерено нешто више од два милиона динара.

vrbas.net : Хоће ли буџет за 2006. обезбедити више средстава за културни живот општине Врбас ?
Алексић : Расправа и договори о новом буџету и даље трају. Дотације ће вероватно бити веће, али бих волео да се позиција са које се финансирају програми Културног центра Врбас знатно ојачају. Испоставило се да када иза нечег стоји јака институција цео систем функционише много боље. Управо због тога били смо у прилици да брзо и квалитетно правимо нове програме и оснивамо нове анасамбле. Имали смо изванредне људе у самом центру и њихову професионалну обавезу да се тиме баве. То је оно о чему сам говорио на почетку мандата, да је велика разлика између аматерског и професионалног бављења културом. Не умањујући значај аматеризма, напротив у жељи да се тај облик окупљања побољша, скинули смо им терет организовања и размишљања како доћи до средстава, кореографа, ношњи или било које друге помоћи за несметан рад. Ако имате јаку инситуцију и ако иза ње стоји локална самоуправа имате могућност да брже напредујете.

vrbas.net : Има ли општина Врбас могућност да понуди још више правих културних садржаја ?
Алексић : Врбас има огромне капацитете у култури; то сам увек тврдио и мало људи ми је веровало. Сада ти исти људи кажу да је учињено много тога. Као ретко који град ове величине, Врбас има способност да се издигне изнад провинцијалног у производњи и презентацији културе. Када организујете концерт руских оперских певача у свечаној сали Гимназије, ви присуствујете једној атмосфери сличној оној у водећим центрима. То су нам рекли управо ти певачи који су обишли цели свет; они су рекли да их је пре свега, поред прелепе зграде и лепог дочека, импресионирала публика. Када то кажу људи који стижу из Москве, онда је Врбас тај град којем тежимо у култури. Данас у нашем граду публика је јасно подељена на књижевну, музичку или ликовну и то говори о њиховим истинским и искреним потребама, али вас обавезује на још бољу и богатију понуду.

vrbas.net : О којим плановима у 2006. години разговарате са колегама ?
Алексић : У будућности ћемо форсирати пројекте оснивања луткарског позоришта, дечије опере и омладинског театра који би већ почетком наредне године могао имати премијеру. Очекујемо развој школе фолклора по основним школама и размишљамо о градском народном оркестру. То су први планови, а нека остали остану изненађење. Све ово не би успели да нисмо имали безрезервну и активну подршку председника и заменика председника општине. Заједно са институцијама културе јесам осмислио већину ствари, али њихово поверење било је неограничено и мој ресор културе и образовања испоштован је до краја.

vrbas.net : Да ли слично задовољство преовлађује и када се говори о просвети ?
Алексић : Нажалост, у просвети су и даље присутни проблеми генералне природе који муче овај сегмент живота на републичком плану. Ипак, у времену када се укидају многе ствари, успели смо да пронађемо снаге да подржимо оснивање две школе; средње медицинске, као прве приватне медицинске школе у Србији, и Више пословне школе која је отворила своје одељење у Центру за физичку културу.

vrbas.net : Одакле стиже највећи број захтева за помоћ образовним установама ?
Алексић : Највећи проблем лежи у домену инвестиционог одржавања и изградње објеката за извођење наставе физичког васпитања. Наставна учила и помагала успевамо да осавременимо, свака школа поседује рачунаре, али проблеми са дотрајалом инсталацијом или влагом су ствари које нас прате и које једну по једну полако решавамо. Неке установе су веома сређене, као школе »Петар Петровић Његош«, Гимназија »Жарко Зрењанин« или »20. октобар«, али у школама »4. јули« и »Светозар Милетић« има још тога да се ради. Различито су опремљене и школе по селима, понајбоље она у Куцури, а тренутно се врше радови на школи у Равном Селу.