Одлуком Скупштине општине Врбас, развој и унапређење услова пословања свих врста пољопривредника у општини Врбас поверена је новооснованој Агенцији за зоохигијену и пољопривреду, коју води дипл. вет. Владимир Даковић. Најзначајнији пројекат којим се Агенција тренутно бави је изградња прихватилишта за псе и мачке луталице, и тек ће са завршетком овог посла и ангажовањем нових стручњака из ове и других области пољопривреде, ново тело добити свој пун облик и снагу, и адекватне услове за деловање. До тада у Агенцији за зоохигијену и пољопривреду припремају се разни пројекти, посебно из области сточарства, како би се у будућности развој пољопривреде темељио на потенцијалима малих газдинстава, од чега корист има најшира заједница. О овим и другим пројектима за vrbas.net говорио је Владимир Даковић, в.д. директор Агенције за зоохигијену и пољопривреду.

vrbas.net - Докле се стигло у уређењу прихватилишта за псе и мачке?

Даковић – Изградња прихватилишта је при крају и тренутно се изводе молерски и керамичарски радови. Од већих радова очекује нас још само копање септичке јаме и насипање прилазног пута, а затим следи опремање прихватилишта. И поред проблема са средствима и админстративним условима које морамо да испоштујемо, као што је неопходна опрема и неопходне дозволе за рад, верујем да ћемо до краја године завршити све послове. Прихватилиште за псе и мачке луталице гради се средствима из општинског буџета, на Црвеном салашу, крај пута ка Бачком Добром Пољу. Добићемо најсавременију ову врсту објекта, сигуран сам и у Србији, јер смо једини приликом израде пројекта поштовали нацрт правилника о прихватилиштима и пансионима за псе из Закона о добробити животина, који је сачинило Министарство за пољопривреду. Објекат уређујемо сопственим средствима, али имамо и обећања за разне донације.

vrbas.net - Зашто је проблем паса луталица толико нарастао последњих година?

Даковић – Проблем паса луталица изражен је већ више година. Некада је за решавање овог проблема била ангажована Ветеринарска станица, али како они нису адекватно поступали са ухваћеним псима, забрањен им је рад на овом послу. Тренутно не постоји служба која има право да уклони пса са улице, и пси се једино могу хватати уз налог комуналне инспекције и потврду из Хитне помоћи да је дошло до напада и уједа. Закони који регулишу ову област, Закон о добробити животиња и Закон о ветеринарству, али и наша воља и жеља, обавезују нас да проблем паса луталица трајно решимо. Општинску касу доста кошта плаћање одштете због насртаја и уједа паса луталица и због тога, али превасходно због безбедности грађана, желимо да коначно решимо овај проблем.

vrbas.net - Којим још пројектима се бави Агенција за зоохигијену и пољопривреду?

Даковић – Уз рад на уређењу прихватилишта, Агенција за зоохигијену и пољопривреду је ангажована на више пројеката, најчешће из области сточарства. Ускоро креће акција бесплатног прегледа меса на трихинелу, јер желимо да свим грађанима који се у својим домаћинствима спемају за свињокољ, помогнемо да провере исправност меса и тако заштите себе и своје најближе. Опасност од ове болести увек постоји и појединачни преглед кошта око 450 динара, што није мало. Зато смо одлучили да ангажујемо неку од ветеринсрских служби да за грађане врши бесплатан преглед, и то ће бити нека служба која покрива највећи део терена у општини Врбас, и да за преглед користи метод вештачке дигестије, који је најсигурнији.
Други важан пројекат Агенције за зоохигијену и пољопривреду је престанак вакцинације против класичне свињске куге. Пројекат је у складу са Стратегијом пољопривреде Републике Србије од 2010. до 2013. године, која предвиђа прекид вакцинације како би могли да извозимо свиње и месо у земље Европске уније. Очекујемо да ће у наш град ускоро стићи представници Управе за ветерину и ЕУ, како би одржали предавање о овој теми произвођачима свиња.

vrbas.net - На који начим Агенција може додатно помоћи узгајивачима?

Даковић – Производња свиња требала би бити унапређена пројектом формирања кластера, тј. удружења произвођача свиња. Произвођачи би, уз подршку локалне самоуправе, кроз свој кластер заједно наступали на тржишту и нудили свој производ. Када смо покретали овај пројекат имали смо на уму да индустрија меса из нашег града, Карнекс, годишње у Мачви и на другим местима купи око 40.000 товљеника, и зашто тој фабрици не би један број товљеника био понуђен у најближем окружењу. Верујемо да будући кластер узгајивача може годишње да произведе 10.000 товљеника, што би донело корист и малим сточарима и самом Карнексу. Тако упошљавамо домаће капацитете, што нам је превасходни циљ. Битан партнер у пројекту може бити и Генетички центар за свињарство који функционише у Врбасу. У њему је смештено 40 нерастова, одличне генетике и који никада нису вакцинисани против свињске куге. Вештачким осемењавањем подиже се квалитет потомства, бољи су резултати производње и спречава се ширење заразних болести.  

vrbas.net - Које велике проблеме из области зоохигијене мора решавати локална самоуправа?

Даковић – Један од највећих проблема представља нам недостатак трансфер станице анималног отпада. На овом месту ће се скупљати отпад животињског порекла а затим односити на нешкодљиво уклањање у неку од кафилерија. Ради се о опасном отпаду који морамо елиминисати безбедно, због грађана и зато што нас на то обавезује закон и Стратегија заштите животне средине. Други пројекат је изградња сточне пијаце. Желимо да промет животиња организујемо на једном месту, олакшамо контакт између продаваца и купаца, уз већи ниво безбедности за све.