Владимир Коларић Коле
    "Велики Презир"
    у разговору за vrbas.net ...

        Група «Велики презир», предвођена Врбашанином Владимиром Коларићем, снимила је нови албум под именом «Рука без повратка». Нове песме Великог презира још једном скренуле су пажњу љубитеља добре музике и рок критичара у Србији и, веома брзо, у жижу рок јавности вратиле један од најпопуларнијих бендова на овим просторима у последњој деценији. За vrbas.net говори Владимир Коларић Коле.

    vrbas.net: Шта значи имати рок бенд у Врбасу? Да ли то има више предности или недостатака?
    Коле: Ја то не знам. Живот је сасвим посебан, можда би био другачији да сам заглавио на другом месту. Бенд је нешто што ми се десило, нисам баш сигуран да могу да перципирам ову средину као последицу, али није искључено да је моје бављење музиком, одређена реакција на сужену свест и малограђанштину која је карактеристична за провинцију. То и не мора да буде тако, можда је исто имати бенд у New York-u , али не знам.

    vrbas.net: Колико је то што имате свој студио предност, а колико недостатак?
    Коле: Студио и није нека предност, али је дивно имати слободу, то подразумева да комплексније радите, што опет понекад може да вам закомпликује живот, треба бити опрезан.

    vrbas.net: Колико има истине у томе да је рокенрол у Србији 90-тих опстао захваљујући мањим градовима?
    Коле: Клима у Србији 90-тих је била ледено хладна, а опет ми се чини да је музика имала извесну ширину. Данас музика далеко мање значи, време које сада живимо не подноси емоције, људи не осећају, градови нису важни у овој причи.

    vrbas.net: Омот личи на " The Dark Side Of The Moon" . Случајно или намерно?
    Коле: Омот је крајње минималистички изведен и идеја хладне геометрије врло ми се допала, из разлога што је у потпуној супротности са садржином амбалаже, која је топла и сликовита. Ако и има сличности, она није намерна, у суштини наш омот нема никакво значење и не говори ништа, мени је то посебно духовито.

    vrbas.net: Оно мало музичке критике различито описује звук Великог презира. Публика још различитије. Како ви зовете то што свирате?
    Коле: Психоделични рок, понекад и Сентиментал поп кантри, а можда и Космички фолк.

    vrbas.net: Шта се променило од „Великог презира“ до „Руке без повратка“?
    Коле: Прошло је доста времена, променило се толико тога да је тешко сагледати ствари, мислим да смо прилично напредовали у самом изразу, промене су потребне, динамика је важна и неопходно истраживати и мењати ствари, у супротном бављење музиком било би неузбудљиво и ограничено.

    vrbas.net: Имаш ли фаворите на последњем албуму и на ранијим плочама?
    Коле: На последњем албуму нема песме која искаче и издвајање неке од њих нам није била идеја. Плоча има заокружену атмосферу, тај формат ЛП-а као концепта је напуштена ствар, веома ретко се праве такве плоче. "Хеј" са прошлог албума ме увек изненади кад је чујем, песма "Реке теку бродовима" ми необично зрело звучи с обзиром на протекло време.

    vrbas.net: Чини се да имате крајње верну публику. Чиме сте је стекли?
    Коле: Имати публику као сто је наша је привилегија, и пуно нам значи њихова подршка, вероватно је у питању препознавање и заједничка емоција.

    vrbas.net: И после 10 година, бенд и даље није у жижи јавности. Чиме то објашњаваш?
    Коле: Маргина је одлично место. Нисам сигуран шта то у ствари значи, али ако боље погледате на маргинама егзистира углавном један фини и пристојан свет.

    vrbas.net: Да ли је проблем певати рок ствари на српском?
    Коле: То је језик који најбоље познајем, не знам ни један разлог због којих би било лакше писати на неком од језика на ком не сањаш и мислиш.

    vrbas.net: Ако није, зашто то онда сви избегавају?
    Коле: Зато што их занима форма, а не суштина. Амбалажа, а не садржина, неко може да функционисе на тај начин, а то није мој случај.

    vrbas.net: Ко вам ради спотове и колико полажеш на визулени део?
    Коле: Имали смо срећу да су наше спотове радили талентовани људи који су нам при том одлични пријатељи, а у последњем случају чак и родбина, тако да смо се веома лепо разумели. То нам је пуно помогло, нарочито на почетку. Аца Илић је радио све наше значајније спотове, а последњи спот радио је Миодраг Коларић. Нисам љубитељ "гледања музике", пре свега мислим да би се требало много слободније бавити тиме, спотови углавном личе једни на друге, ТВ станице које емитују спотове, имају неку идеју како то треба да изгледа и то је тако досадно, на жалост.

    vrbas.net: Обрадили сте «Ла Страду». Да ли би још неко био вредан обраде?
    Коле: Песма "Океан" групе "Ла Страда", је нешто што је урађено за потребе албума који се бавио обрадама, а све то поводом десетогодишњице радиа Б92, и то је једина песма коју смо снимили, а да није наша, мислим да је "Океан" фантастична песма. Лично не волим обраде и вероватно нећемо више то радити, тешко је чепркати по туђем срцу. Не треба дирати нешто што је само по себи јединствено и посебно, а вредне песме су управо такве.

    vrbas.net: А у чијој верзији би волео да чујеш неку од песама Великог презира?
    Коле: Елвис би одлично отпевао "Хеј"!

 
25.05.2006.