МЕРЕ ШТЕДЊЕ ПРЕКО ЛЕЂА ГРАЂАНА

Нове мере републичке Владе, које требају да побољшају стање у државном буџету, драстично су утицале на функционисање локалних самоуправа. О овој, као и другим повезаним темама, новинарка листа „Глас“ је разговарала са замеником председника општине Врбас - Драганом Стијеповићем .

Како би сте окарактерисали нове мере штедње Министарства финансија?

Драган Стијеповић: Заиста уважавам неке од мера које спроводи Млађан Динкић, министар финансија и економије, али исто тако постоје и мере које се преламају преко леђа грађана и доводе у проблем функционисање локалних самоуправа. Тако да имамо ситуацију да од 160 општина у Србији, чак 40 има блокиран рачун. Што се тиче Војводине, када смо задњи пут имали трансфере, добили смо информацију из Министарства финансија да је свега једна трећина општина добила паре. Значи само 15 од 40 општина. То је јасан показатељ да Влада Републике Србије треба да учини нешто по питању тог проблема.

И Општина Врбас је у једном моменту била блокирана од стране Министарства финансија. У чему је био проблем?

Драган Стијеповић: Уведена је веб апликација за Регистар измирених новчаних обавеза (РИНО). То значи да сви директни буџетски корисници, а то су јавне установе и месне заједнице, имају обавезу да на интернет страници РИНА убележе пристигле рачуне у року од три дана од њиховог приспећа, а да их плате у року од 45 дана. У супротном, блокирају се трансфери новца из републичког у општински буџет. Одржали смо састанак са челницима свих установа како би им објаснили принцип рада РИНА, али неки нису, изгледа, схватили озбиљност ситуације или начин на који то функционише. Тако да није прошло ни недељу дана од тог састанка, а ми смо били блокирани, то јест није нам стигао очекивани прилив новца из републичког буџета.

Да ли је увођење овакве финансијске контроле проблем?

Драган Стијеповић: Лично мислим да је ова мера, која је уведена 1.априла, сасвим у реду. Јесте болна, али је поштена, јер смо сведоци да су нека предузећа била у проблему, јер не могу да наплате своја потраживања од јавних установа и локалне самоуправе. Међутим, проблем је што је та мера дошла заједно са смањењем пореза на зараде.

Смањење пореза на зараде је најављивано као помоћ привреди. Зашто би то био проблем локалним самоуправама?

Драган Стијеповић: Од 1. јуна се врши другачији обрачун пореза на доходак грађана. Апсурдна је прича да се тиме помаже привреди, јер привредник овом мером годишње по раднику зарађује око пар десетина евра. Што значи да мали предузетници неће скоро ни осетити, већ једино они који имају више хиљада запослених и остварују огромну добит. Према томе испада да држава помаже оне који већ имају велики профит да га још увећају, а са друге стране они нису у обавези да запошљавају или не отпуштају раднике. Што се тиче локалне самоуправе, проблем је у томе што је до сада 80 одсто пореза на зараде ишло у општински буџет, а сада се то драстично смањило. Једноставно, дошло је до преливања општинских пара у републички буџет. То је, према нашој процени, око 140 милиона динара мање на годишњем нивоу за Општину Врбас. Значи, на уштрб локалних самоуправа се пуни републичка каса.

Да ли су још неме мере Владе утицале на стање у општинском буџету?

Драган Стијеповић: Такође су неке локалне таксе угасили или умањили. Ми смо имали в исоке локалне таксе за истицање фирми ка великим предузећима, што је била вишедеценијска пракса, али их је држава смањила. Поред тога, укинули су локалне накнаде за моторна возила, што је додатних десетак милиона динара мање у нашем буџету. Вратили су нам око педесетак километара путне мреже да одржавамо, а за ту намену су нам наменили 12 милиона динара, иако је ЈП „Путеви Србије“ добијало троструко више новца.

Према овим подацима изводи се закључак да су мере штедње нерационалне?

Драган Стијеповић: Истина је да на сваком кораку доживљавамо резање и то је у реду, јер је држава у тешкој финансијској ситуацији. И ми сами у општини смо максимално смањили све трошкове које смо могли. Међутим, Министарство финансија је донело низ погрешних процена, чији су се ефекти лоши. Тако су, на пример, повећали акцизе на гориво и дуванске производе, што је довело до продаје „на црно“. Повећан је ПДВ, а то директно утиче на грађане, јер они плаћају скупље.

Ипак, неке нове мере би требале да олакшају рад локалним самоуправама. То је тачно, али је проблем у томе што ће се те мере примењивати тек од идуће године, а ми се сада суочавамо са мањим приливима у буџет од очекиваних на поч е тку године.

О каквим је мерама реч?

Драган Стијеповић: Донет је Закон о порезу на имовину, који ће омогућити да се и порез на пољопривредно земљиште уводи по другачијем принципу, то јест на процењену вредност земљишта, а не у односу на катастарски приход, како је то било раније. Мора се рећи да и тај порез на имовину иде преко леђа грађана. Министар Динкић је рекао да локалне самоуправе не морају да примењују највећу прописану стопу, али су општине, на жалост, принуђене то да ураде, јер су драстично закинуте на порезу за зараде. Поред тога, обрачун вредности имовине правних лица је промењен, што би у сваком случају требало да донесе много веће приходе локалној самоуправи. Али тај закон се примењује од 1. јануара 2014. Треба да узмемо у обзир да се порез на имовину наплаћује квартално, што значи да ћемо прва решења за плаћање грађанима доставити 15. фебруара и нећемо пре 1. марта имати те приходе.

Осим наведеног, велики проблем са којим ће се ускоро суочити лоаклна самоуправа је решавање питања вишка зап о слених.

Драган Стијеповић: Као и све друге локалне самоуправе, били смо дужни да до 5. јула Министарству финансија доставимо податке о сваком запосленом. Очекујемо да нам стигне одговор колико ће људи морати бити отпуштено. Ту, такође постоји више проблема. На првом месту је што немамо привреду која би могла да упосли људе који изгубе посао у јавном сектору. Друго, ти људи ће имати право на немале отпремнине, што ће бити страшан ударац за општински буџет. Затим, проблем је и лимитирање броја запослених, које ће се вршити према неком шаблону, где су општине упросечене на основу појединих статистичких података. Тако да неким општинама, које немају широк спектар услуга попут Врбаса, где раде спортски, информативни и културни центри, азил за псе и друго, неће бити велики проблем да се прилагоде тој мери.

Проблем вишка запослених у јавном сектору је „мач са две оштрице“ и једна је од тема које највише привлаче пажњу јавности.

Драган Стијеповић: Свако наше отпуштање радника ићи ће на уштрб грађана. Као што сам рекао, с једне стране стварамо социјално угрожене грађане и смањујемо број и квалитет услуга које пружамо, а са друге стране смо и сведоци да је значајан број оних који су протеклих деценија добијали посао само захваљујући припадности неке политичке странке. Ипак, мислим да свакој локалној самоуправи требају добри, квалитетни запослени, и да ће то бити главни критеријум када се буде одлучивало ко ће да остане на послу, без обзира која странка буде на власти. Такође, постоје и разне могућности у смислу покретања нових услужних делатности, где они који буду отпуштени могу поново почети да раде.

Како су све поменуте мере утицале на инвестиције у општини?

Драган Стијеповић: Имамо велики број инвестиција које смо започели и од којих сада не можемо да одустанемо, без обзира на тешку финансијску ситуацију. Такође морамо да завршимо неке пројекте са којима смо конкурисали код виших инстанци власти или фондова, где је један од услова био да део средстава обезбеди локална самоуправа.

С обзиром на све проблеме, како Општина функционише?

Драган Стијеповић: Када се упоредимо са свим осталим општинама у Србији, Врбас заиста има одговорну локалну самоуправу која води рачуна да систем функционише. Сигурно је да смо једна од бољих општина, где се ствари решавају. Пратимо законе и придржавамо их се, постављамо се одговорно. Искориштавамо све могуће погодности, конкуришемо са пројектима где год можемо и до сада смо у општину Врбас на тај начин донели стотине милиона динара. То представља квалитет који смо донели нашем граду.

 

СОЦИЈАЛНА ДАВАЊА

Говорећи о социјалним давањима, Стијеповић је истакао да општина Врбас има дугогодишњу традицију издвајања значајне суме новца за ову намену.
- Преко сто милиона динара иде на социјална давања, почев под плаћања превоза ђацима и студентима, преко регресираних трошкова смештаја у Предшкол с кој у с танови, па до новца усмереног у Центар за социјални рад, који, између осталог, помаже социјално угроженим породицама у плаћању рачуна и осталог – рекао је Стијеповић.
Давање породиљама, које је ребалансом буџета укинуто, наставља се од идуће године из републичког буџета.

Интервју урадила А. Бјеливук, лист „Глас“.