Ратко Ђурђевац
председник Еколошког пократа Врбаса
у разговору за vrbas.net
председник Еколошког пократа Врбаса
у разговору за vrbas.net
Ратко Ђурђевац, председник Еколошког пократа Врбаса, још једном је упозорио да животна средина у општини Врбас и даље представља ризик по становнике. У интервјуу за врбас.нет Ђурђевац позива све појединце и актере друштвеног живота да заједно спрече даље деградирање животног простора, како би избегли судбину расељених села.
vrbas.net : Које активности су обележиле рад Еколошког покрета током 2008. године ?
Ђурђевац : У сарадњи и партнерству са Асоцијацијом за развој Врбаса, те логистиком Ресурсног центра Алфа, основали смо “Фондацију за чист канал”. Ову активност својом иницијативом подржала је и Индрустрија меса “Carnex”, и ових дана очекујемо и конкретну финансијску помоћ од ове компаније. Много енергије утрошили смо у афирмисању наше идеје за изградњу Едукативног и туристичко-рекреативног центра на Шлаису. Значајну подршку у овоме смо добили од Јавног предузећа “Дирекција за изградњу”. Идејни пројекат, који су по нашем захтеву направили, већ је у процедури за обезбеђивање водопривредних услова код ЈВП “Воде Војводине”.
Затим, неформалном едукацијом и обиласком готово свих еколошких црних тачака у граду, заједно са ученицима еколошког и хемијског смера, помогли смо спровођење блок наставе у СШШ “4. јули”,. Подржали смо активност Црвеног крста “Game is over – you dead”, у превентиви болести зависности и, уз подршку општинске управе, спровели кампању “Врбас без дроге”, организујући између осталог, “Округли сто” на тему присуства психоактивних супстанци на нашим улицама. Овим смо наставили неколико година раније најављену кампању “Cut the source of infection”. Значајну сарадњу и ове године остварили смо са удружењима грађана из Врбаса, посебно спортским удружењима “Виногради” и “Јасике 2003”, и алтернативним културним центром “Мултиарт”.
У последних неколико месеци спроводимо кампању “Стоп загађивању канала”, уз подршку неколико врбаских фирми, појединаца, ЈВП “Воде Војводине”, СО Бечеј и наше локалне самоуправе. Са локалном самоуправом смо организовали и округли сто на тему процесуирања еколошких пријава. Бојкот производа бахатих загађивача, као што су “Витал” и “Панон”, афирмисање чистих технологија за решавање каналског муља и прераду отпадних вода, притисак на ресорне институције, биле су теме ове кампање. Нисмо остали равнодушни на мноштво бахатости према овом нашем комадићу планете, те је сегмент јавног обраћања и сарадње са медијима и ове године остао примаран.
vrbas.net : Како оцењујете стање животне средине у општини Врбас и које су највеће опасности које прете људима и животном простору ?
Ђурђевац : Животна средина још увек је крајње деградирана и представља ризик за живот људи у нашем крају. Поред канала, огромну здравствену и безбедносну опасност представља локална депонија, застареле водоводне инсталације угрожавају квалитет питке воде и ту изградња фабрике питке воде неће довољно помоћи. Мноштво запуштеног и закоровљеног земљишта ствара велике економске штете пољопривреди те је уз “комшијски полен”, стални генератор патњи за више од десет хиљада оболелих од летњих поленских алергија.
Неспутани тренд деградације животне средине могао би угрозити опстанак људи на овом подручју у много краћем времену него што се може претпоставити. Загађена средина у континуитету узрокује: просечно високе трошкове здравствене заштите, притисак на социјалне фондове, екстра издатке послодаваца за боловања и заштиту имиџа здравствено безбедне хране, посебно у пољопривредно-прехрамбеном региону, какав је наш. Ово би могло да узрокује смањени интерес за улагања потенцијалних инвеститора и осипање постојећег капитала, што даље доводи до опадања расположивих радних места у привреди, а тиме директно угрожава јавни сектор, те угоститељску и трговинску браншу. Ланчана реакција која би се даље одвијала, изазвала би миграцију становништва, смањење цена некретнина. За кратко време слика наших “тужних села” преселила би се и у Врбас. Овај сценарио наравно не мора да се оствари, али тренутно идемо ка њему.
vrbas.net : Да ли би садашњи степен друштвене одговорности код свих чинилаца наше локалне заједнице, када се ради о заштити животне средине, могао да измени апокалиптични сценарио који нам наговештавате ?
Ђурђевац : Многи људи које познајем изражавају велику забринутост за стање наше животне средине. Неки од њих спремни су да уложе значајне напоре и личне ресурсе за његово поправљање, али, нажалост, огромна већина ипак остаје на вербалној подршци и нису спремни направити нити један корак ка заједничкој користи. Социјална и економска криза вероватно је кумовала оваквом стању. Тешко је мислити на животну средину ако вам је “стомак празан”. Могуће је да део наше свести притиска и разочарење у неостварене најаве бољег живота од многих политичких лидера. “Сам не могу а немам ни са ким”... Али, да даље не спекулишем. Свакако да највећу одговорност за измену локалног амбијента има локална самоуправа. Институционални механизми који јој стоје на располагању, уз значајну промену приоритета, могли би зауставити процес деградације. Наравно, није све ни до локалне самоуправе. Лична и корпоративна одговорност – доброчинство, које је вековима красило нашу традицију, морају се пробудити и у овој области. Наша општа култура се мора из корена мењати. Ако разбацујемо око себе разне отпатке, губимо морално право да се жалимо на неефикасност јавно-комуналног предузећа! Не може стално за нама неко да сакупља смеће! Енергија “успаваних маса” се мора активирати кроз афирмисање волонтеризама. Али волонтаризам се мора финансирати. “Уложио бих свој рад и своје слободно време али ме, молим вас, нахраните и освежите, покријте ми путне трошкове и дајте ми средства за рад и тада ћу чинити корист кад год сам слободан”. На сваки уложени динар у волонтеризам, враћају се три – давно је доказано. Нарочито, нисмо више комотни да одбацујемо добре идеје – “па чак и ако су туђе”!
vrbas.net : На који начин сте финансирали своје пројекте и да ли је, и у којој мери, локална самоуправа пратила Ваше идеје и акције ?
Ђурђевац : Део својих активности у првој половини године успевали смо да финансирамо продајом прикупљене секундарне сировине, картона, пластичне фолије, од стране већих врбаских маркета и стоваришта грађевинског материјала, као што су “Фиград”, “Родић Меркатор”, “Метро обућа”, “Макси”. Нажалост, већ пет месеци наплата овог посла стоји. Део средстава обезбедили смо од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. Затим, успели смо да анимирамо неке локалне привредне субјекте, пре свега истичемо “Carnex”, затим шећерану “Бачка”, “Тутњевић транспорт”, “Pneutech”, “Унионпромет”, ЈП “Врбас гас”. Имали смо уговоре о пословно-техничкој сарадњи у области мониторинга аерополена са СО Кула и СО Мали Иђош. “Агрозавод” нам је пресудно помогао у спровођењу ове последње активности. Од локалне самоуправе ове године дотацијом смо примили 80.000 дин. То је око 10% наших прихода и у том сегменту нисмо задовољни са њиховом сусретљивости.
vrbas.net : Да ли сте задовољни начином на који су трошена средства која су се у општински буџет сливала на основу наплате такси за заштиту животне средине?
Ђурђевац : Не. И поред наших апела, још није дошло до физичког раздвајања средстава за заштиту животне средине од остатка буџета. Још увек се довољно не разликују активности заштите животне средине и комунална делатност. Ево примера : одвођење отпадних вода је комунална област а не област заштите животне средине.
vrbas.net : Који су главни планови Еколошког покрета Врбаса за 2009. годину ?
Ђурђевац : Наши планови су наставак кампање против загађивања канала, развијање партнерства, прекогранична сарадња, припрема и аплицирање претприступним фондовима ЕУ. Затим мониторинг аерополена, развијање капацитета и активирање Фондације за чист канал, афирмисање личне и корпоративне филантропије и доброчинства, оснивање волонтерског центра, реализација идеје изградње Едукативног и туристичко-рекреативног центра на Шлаису. Жеља нам је и набавка мобилне лабораторије за испитивање квалитета вода.
