ВЕСНА ГРГУРОВИЋ, археолог

Vesna Grgurović - arheologВесна Гргуровић, запослена као археолог у Музејској збирци Културног центра Врбаса, објавила је у Гласнику српског археолошког друштва стручни рад под називом „Антропозооморфна псеудофибула из Врбаса“. Ово је први пут да се предмет који је пронађен на територији Врбаса а изложен у Музеју Војводине, и који је нашао своје место и на грбу општине Врбас, истражује у посебном раду. Уз већ одржану презентацију стручној јавности, vrbas.net пружа шансу свим својим посетиоцима да се читајући рад „Антропозооморфна псеудофибула из Врбаса“, упознају са историјом овог предмета. О псеудофибули, настанку рада и општини Врбас као археолошком налазишту, за vrbas.net говори Весна Гргуровић.

vrbas.netОдакле идеја да се бавите историјом настанка и путовања псеудофибуле из Врбаса?

Весна Гргуровић: Није непознато, али вреди поновити да је Врбас подручје изузетно богато археолошким материјалом који потиче од раног неолита до позног средњег века. Сав материјал, како већ истражен тако и онај који тек чека да угледа светлост дана, прича нам причу о човеку који је изабрао овај простор за изградњу свог дома. Несумњиво привучен разноврсним природним богатствима, равничарским сунцем, зеленим пространством које се пружа у недоглед, рибом и трском богатим водотоком - Црном баром, квалитетном земљом за израду разноразних предмета, а вероватно и, у каснијим фазама досељавања, питомим менталитетом домаћег становништва, наш предак је решио да се овде заустави и у ткање приче о заједничкој прошлости унесе своје шаре, тако јединствене, тако непоновљиве. Једну од шара, нама данас посебно интересантну, свакако представља локалитет Циглана Полет, на којем је пронађен јединствен налаз, антропозооморфна псеудофибула. Када је на грб општине Врбас постављен приказ псеудофибуле многи су се питали шта је то и шта она представља, а чак је било и коментара да се ради о масонском знаку. У жељи да осветлим овај предмет који за нас има изузетан значај и приближим га данашњем човеку, кренула сам у истраживање које је резултирало стручним радом Антропозооморфна псеудофибула из Врбаса. Највише литературе о фибулама, или копчама, има на мађарском и руском језику, али сам успела да уз помоћ интернета, и колега из Музеја Војводине, прибавим довољно материјала за истаживање и припремим рад. Помогле су ми консултације и сугестије професора Ђорђа Јанковића, нашег чувеног стручњака за средњи век, који је написао и рецензију за мој рад.

vrbas.netГде је пронађена псеудофибула која је нашла место на грбу општине?

Весна Гргуровић: Псеудофубула потиче са аварско-словенске некрополе Циглана „Полет“ крај Врбаса, која је опредељена у рани средњи век, период између 7. и 9. века наше ере. Ово место је прво на ком су откривени материјални остаци словенске културе, као и сама псеудофибула, која је пронађена 1956/7. године. Пронађена је у гробу и била је хоризонтално положена на груди покојника. Највише истородних фибула пронађено је на два локалитета у Украјини, Пастирском Градишту и Мартиновки, а ова из Врбаса једини је примерак пронађен изван матичне области. У Украјини фибуле су најчешће проналажене у оставама, а оставе се обично везују за најезде других народа и скривање вредних предмета, јер се у бежању није могло све понети са собом. Налаз који је предмет нашег разговора вероватно је приликом бега од освајача, као део имовине заробљене особе, или чак као плен освајача стигао и до Врбаса и ту заувек остао.

vrbas.netЧиме псеудофибула заслужује место на грбу општине Врбас?

Весна Гргуровић: Ако псеудофибула припада делу материјалне културе Словена 7. века, ако се долазак Словена на ове просторе везује за 6. век а на нашим локалитетима немамо археолошких налаза из 6. века, и како смо и сами припадници словенског народа, онда она, као први траг присуства Словена на овим просторима, с пуним правом, заслужује место на грбу, у овом случају на грбу општине Врбас. Можда њено постављање на грб није испратила права прича, како и с ким је „стигла“ у ове крајеве, шта она представља, која јој је сврха, зашто има префикс псеудо. На ова питања могу се дати различити одговори, од оних да је била модел занатлија или путујућих трговаца који им је служио да заинтересованим купцима прикажу робу коју могу да израде тј. продају, можда и да је стигла као свадбени прилог младе која је дошла из удаљених крајева, до оних да је коришћена у обредне и култне сврхе, да је била прилог приликом сахрањивања покојника или само апликација на одећи. Мени је посебно интересантно било зашто је псеудо, зашто лажна фибула, односно да ли је уопште имала иглу са друге стране. Ја сматрам да је фибула имала иглу, јер када се погледа њена позадина види се да је додатно обрађивана шмирглањем, што значи да је ту претходно нешто било, сасвим сигурно игла за копчање која је случајно или намерно уклоњена. И хоризонталан положај у којем је пронађена на грудима покојника указује на то да је највероватније била пришивена на одећу. Псеудофибула је направљена од бронзе, техником ливења са проламањем, и дуга је 11,7 цм. По Вернеровој класификацији припада источнословенским фибулама дњепар¬ског типа, а Родин¬кова га сврстава у групу ИИ антропозооморфних фибула сложеног типа. Јединственост фибуле наглашена је њеном удаљеношћу од матице.

vrbas.netДа ли је некропола Циглана „Полет“ и даље интересантна за археолошка истраживања?

Весна Гргуровић: Почињем да радим анализу целе некрополе тј. целокупног покретног археолошког материјала, како бих припремила још један стручни рад. На овом месту је пронађено 158 гробова и све указује на то да је део некрополе остао неистражен. За почетак би било добро, површинским прегледом терена, утврдити у ком правцу се простирала некропола, а затим припремити пројекат, покушати обезбедити средства и кренути у нова ископавања. Такође, ако размишљамо о континуитету, на овом локалитету сахрањивало се у периоду од 7. до 9. века, затим следи једна празнина дуга читав један век, о којој не знамо ништа, па онда позната чињеница о сахрањивању од 10. века на локалитету Шуваков салаш. Требало би истражити и једно и друго место како би се направила веза, односно шта то недостаје између. Просторно, оба локалитета се налазе на обалама канала, један близу другог и интересантно би било утврдити што више података о томе шта се стварно ту десило.

vrbas.netКолико су важна истраживања ове врсте за Врбас?

Весна Гргуровић: Свакако да су веома важна. У нашој музејској збирци изложени су предмети који су добијени на реверс од Музеја Војводине, чији су стручњаци руководили досадашњим археолошким истраживањима. Пре годину дана добили смо у трајно власништво комплетан покретни археолошки материјал са локалитета Касета 5 где смо и сами учествовали у ископавањима. Мислим да смо сада већ и довољно сазрели да сами организујемо и реализујемо археолошка истраживања како би ископани материјал одмах остајао у нашем власништву. Наравно да је за то потребно запослити или привремено ангажовати још стручних лица, како за сама ископавања тако и за обраду материјала, али чини ми се да идемо у том правцу. А као што сам рекла на почетку разговора, није нам предак случајно оставио трагове, они су ту да их откријемо и да их ишчитамо, јер наша прошлост је наша најважнија ризница. Такође, морам да нагласим да је важно развијати свест суграђана, а то је улога нас, запослених у Збирци, о томе да смо и сами учесници у овом ткању, да најпре треба да упознамо и чувамо све што смо наследили, да препознамо те трагове у себи, а затим да поведемо рачуна о томе шта ћемо ми то оставити својим потомцима. Када је реч о псеудофибули као првом предмету везаном за словенску културу на овим просторима, онда треба проверити што више података о тој чињеници. Треба анализирати све до чега дођемо, да би што верније реконструисали прошлост ових простора. Треба наставити прецизирати већ познате чињенице, јер и сам термин аварско-словенска култура више не одговара стварној слици и треба ићи на нова испитивања, како би дошли до конкретнијих закључака. У самом региону има још неколико локалитета опредељених у аваро-словенски период које би требало темељније истражити. Таквих локалитета има у Малом Иђошу, Фекетићу, Ловћенцу, Кули и Србобрану.

 

Преузми: АНТРОПОЗООМОРФНА ПСЕУДОФИБУЛА ИЗ ВРБАСА (PDF, 1.95MB)