Саопштење: Културно-просветно друштво ДОК – Куцура

Културно-просветно друштво ДОК – Куцура

Кulturno-prosvetno društvo DOK – Kucura
Културно-просвитне дружтво ДОК – Коцур
Кultúr-oktatási tártaság DOC – Kuczora
Cultural Educational Society DOC – Kucura
ДОК ИНФО: НОВИ СТАРИ МИЗАНСЦЕН
Број: 2/2012

Поштовани,

ПРЕДМЕТ: (НЕ)ОБЈАВЉИВАЊЕ РЕАГОВАЊА САВЕТА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КУЦУРА

Силвестер Дорокхази, дописник Руског слова, безброј je пута неквалитетно извештавао, полуинформисао, дезинформисао, тенденциозно инсинуирао, па чак и спрдачио се са неистомишљеницима, омаловажавајући их при том. То континуирано и с посебним задовољством (као монополистички дописник из Куцуре) чини са искреним, непрофитним, културним чиниоцима (Месним одбором Матице русинске, Културно-просветним друштвом ДОК - Куцура, Етно клубом Отето од заборава и Подручном јединицом Куцура Културног центра Врбас) а, последњих годину дана, и са Саветом Месне заједнице или, како је “од миља” етикетира, с “новом влашћу”.

Силвестер Дорокхази ( у даљем тексту: С.Д.) никада, ниједном речју, ништа није ни слично написао о КУД Жетва док је том КУД-у, чак и противстатутарно, био на челу ни више ни мање него 13 година! Њему је за постајање преконоћног, монополистичког дописника из Куцуре највећа квалификација била претходно радно место продавца концентрата у Супермиксу, фирми брата Рафаила Русковског, највећег ненаменског трошиоца средстава самодоприноса у историји Куцуре. Изузетно је значајно нагласити да због Рафаила Русковског (у даљем тексту: Р.Р.) данас искрени и добронамерни Куцурани “нове власти” не смеју ни да помисле на акцију увођења самодоприноса, што се чини нпр. у Руском Крстуру, где су средства самодоприноса одлазила за добробит села а не за добробит нека четири брата и само њихових ближњих, па се отуд акција изјашњавања за самодопринос у Руском Крстуру, и поред домаће и светске кризе, ипак, спроводи.

Обадвојица, и Р.Р. и С.Д., избачени су из странке у којој су били, одмах након што је схватила какви су они заиста. И Р.Р. и С.Д. су помињани у средствима јавног информисања као особе које су уплетене у финансијске малверзације - први у Савету Месне заједнице Куцура, други - у Председништву / Управном одбору КУД Жетва. И један и други су још на слободи. Први је наводно негде у Јавном тужилаштву због ненаменског трошења средстава, а други је једноставно дао оставку на председничку функцију у КУД-у и - ствар је легла. Други поменути, значи С.Д., избачен је и из још једне невладине организације - из Матице русинске јер је лагао (слободно ме његови украјинизаторски адвокати могу тужити за нешто што ионако фабрикују последњих 4-5 последњих година - увреду, клевету или фалсификовање докумената) око (не)гласања Славице Бесермињи за средства тада њиховом (С.Д.-Р.Р.-овом), приватизованом КУД-у. У то време С.Д. је имао заштитничко одговорноредакторско перо Јелене Перковић, а данас Ђуре Винаја.

Када би се у последњеј деценији Р.Р., макар и због ситнице, позвао на Закон о информисању, жељено би му одмах бивало и објављено. Тек само неко од његових реаговања би, истини за вољу, тек само за неколико параграфа било скраћено. Мени, који сам у том периоду био на удару финансијско-малверзационе и украјинизаторске групације, није објављено ниједно од преко 20 реаговања. Ни једним параграфом. А што је КПД ДОК - Куцура мало мало па непрекидно стављан у негативан контекст у разним издањима Новинско-издавачке установе Руске слово, то разним редакторима није било важно. То се сада, на почетку друге декаде трећег миленијума, понавља када су тема активности “нове власти”. Иако сам новинар Удружења новинара Србије и Међународне новинарске асоцијације и практикујем истраживачко, аргументовано новинарство моји текстови су имали пролазност само у врбаском листу Глас. Због таквог третмана неколико пута сам се обраћао и Покрајинском омбудсману и увек добијао одговор да ствари у НИУ РС и око ње нису у надлежности Покрајинског омбудсмана. Као да НИУ РС није на буџету Републике Србије / Автономне покрајине Војводине. Као да ја нисам грађанин са истим правима, односно као да мени не треба заштита заштитника грађана? Није било значајно ни то што сам једносмерно називан и “сепаратистом”, и “фашистом”, и “опонентом нездраве памети”, и што је С.Д. покренуо медијски линч против мене да би ме избацио са радног места на Филозофском факултету (Линч је започео питањем, парафразирам, “зар да таква једна штеточина од професора предаје нашим судентима на Одсеку за русинистику?”), и што ми је забрањен улаз у зграду Дневник 3 године, и што ... У сваком случају мени, као новинару, позивање на Закон о информисању није ниједном приликом помогло. У уводницима прво Јелене Перковић, а онда и Ђуре Винаја, збивања у Куцури су редовно осуђивана поентирањем или да у Куцури не треба нових невладиних организација или да их има превише, што је фотомонтажом актуелни одговорни уредник, сликовито, представио као два бика истог формата који се ударају роговима.

Данас једног бика више нема. Остао је још само један његов стаљинистички реп, чије ставове једино одговорни уредник Руског слова саучеснички штити и, с времена на време, пласира, одузимајући онима на које С.Д. укаже прстом право на одбрану (читати: Реаговање). У Куцури су, дакле, уклоњени медиокритети и паразити који нису желели демократизацију културе и међусобну сарадњу свих куцурских културних чинилаца. С.Д. је изгубио супер опремљену канцеларију у сред центра Куцуре, која је русинску националну заједницу коштала 100 евра месечно, само за станарину. На чело КУД Жетве, место њега, дошао је њен оснивач Никола Губаш, флексибилан и искрен културни радник. На чело Савета Месне заједнице Куцура дошли су нови, некомпромитовани, часни људи, који не жале ни своје време ни своју енергију да нешто ураде за Куцуру.

Без подршке грађана Куцуре, С.Д.-у преостаје само да ... (бип-бип). Ако то њему лично представља сатисфакцију, ОК. Одговорном уреднику Руског слова не би смело. Кадгод му је С.Д. предочио неки текст из ког је избијао анимозитет према “новој власти”, било да је тема била бунар, годишњица ФК Искре, “јавни тоалет” и сл. он је требао “замолити” свог дописника да у циљу формирања истиниодговарајућег јавног мишљења обезбеди и изјаве од оних који су на овај или онај начин прозвани. Ако С.Д. већ критикује да нешто није урађено због недостатка финансија, могао би читаоце Руског слова редовно подсећати у преамбули својих “креација духа” да је овај Савет МЗ Куцура наследио минус од 3.800.000 динара (од кога је барем трећина отишла на њихову фатаморганску фонтану) - управо од њега и браће Русковски. Да је заиста објективно хтео информисати јавност, од секретара МЗ Куцура би лако сазнао да је МЗ Куцура већ унела у годишњи план за 2012. годину обележавање 100-годишњице ФК Искра. У вези са “јавним тоалетом” кога, парафразирам, гарантовано осећају и неки чланови Савета МЗ јер свакодневно пролазе поред њега, било би му у изјави речено, опет парафразирам, “Тоалет” није од ове године, Ви сте деценију пролазили поред њега и, занимљиво, Вама није смрдео, с обзиром да нисте долазили на идеју и нисте били мотивисани за овакав или сличан заједљиви текст. А дописник Руског слова Вам је био даноноћно био у плаћеној служби. Иначе, председник Одбора за екологију Савета МЗ Куцура, проф. др Михајло Фејса (Опет он! Никако да га С.Д. заобиђе!), договорио је са директором ЗЗ Куцура начин решавања овог проблема. С.Д. је ваљда дознао да је дошло до опструкције тог договора од стране особе која је преузела на себе да ће поравнати неравнине, које је цистерном направила у дворишту ЗЗ Куцура. Не питајући прво новог секретара МЗ Куцура, или председника Одбора за екологију, које лично “не мирише”, да ли, можда, којим случајем, нешто и раде на решавању тог проблема, С.Д. је објективно информисање потиснуо у други план. Свесно и тенденциозно. Он је уочио шансу да баци неку флеку на припаднике “нове власти”, који су му се страшно замерили, и тиме намакне неколико политичких поенчића за предстојеће, мајске изборе. Такве трикове је покупио апсолвирајући стратегију њему веома омиљене жуте штампе. Још кад зна да иза њега стоји одговорни уредник Руског слова - широко му поље. Одговорни уредник је, необјављивањем Реаговања Савета МЗ Куцура, кога су потписали сви присутни чланови на последњој седници Савета, евидентно постао С.Д.-ов саучесник.

И кад се недавно на сличан начин С.Д. подругивао отварању бунара, такође му је било опроштено. Љупка Хорњак нам је пренела уверавања да ће у наредном броју Руског слова бити објављена корекција С.Д.-ове полуинформације, односно деманти Савета МЗ Куцура. Отад је објављено много бројева РС, али никаква корекција.

Када сам, као председник УО КПД ДОК, замолио одговорног уредника Руског слова да у целини објави Конкурс Куцурског клипа 2011, обећао ми је да ће га поновити. “Заборавио” је обећање. Без пардона, наравно.

И када сам послао извештај о раду Недељне летње школе енглеског и русинског језика, коју је полазницима обезбедио КПД ДОК - Куцура без надокнаде, пошто за њега плаћени дописник из Куцуре цело лето није био заинтересован, одговорни уредник за њега није нашао простора у Руском слову.

Да нисам лично отишао у просторије НИУ РС и лично замолио директорицу НИУ Мартицу Тамаш да види шта је са мојом е-поруком о Дочеку по Јулијанском календару, усуђујем се тврдити да се ни редуковани текст е-поруке не би појавио у рубричици “Где ће шта бити”. Да ли треба подсећати да у време кад је С.Д. био председник КУД Жетва активности тог КУД-а су на овај или онај начин најављиване и до 4-5 пута. Баш као и позив на Бал Националног савета русинске националне мањине према коме, између осталлог, за 2.000 динара можете пити “неограничено”. А С.Д. је гарантовано знао за Дочек српско-русинске Нове године у организацији њему мрског ДОК-а, јер је преко Рутенпреса пренео вест да је Куцура облепљена плакатима о Дочеку. Истини за вољу стављено је само 2 плаката, један у прозор Дома културе Куцура а други на огласну таблу, па ако такво чињенично стање оправдава синтагму “облепљена Куцура”, свака част на прецизности описа, дописниче. А председник ДОК-а би му радо дао изјаву. Само да ју је хтео. Пошто је С.Д. био у стању да најаву пласира цинично преко Рутенпреса, могао ју је пренети и на страницама Руског слова, било цинично било нецинично. Закључено је, евидентно, да нема потребе и преко Руског слова увећавати све већу популарност ДОК-а. На то се надовезује и чињеница да ни одговорни уредник ни С.Д. нису забележели Дочек Нове 2012. године по Јулијанском календару. Пошто Руско слово редовно бележи све балове по тзв. русинским местима, очекујемо да буде забележен и ДОК-ов Дочек у Куцури, који у пуном смислу представља први, отварајући бал сезоне 2012. Вероватно је неодговорном дописнику и одговорном уреднику сметало што је на плакати за Дочек стајало да ће ВИС Багрем бели свирати онакву музику каква је и Куцура - српску, русинску и мађарску. Да је стајало нешто као у најпљувачкијој апокрифској публикацији НИУ РС аутора Јулјана Тамаша (у даљем тексту: Ј.Т.) нешто као “када су украјинофили освојили власт у Куцури”, или “да ће музика бити и украјинска” - то би онда била друга песма.

Иначе С.Д. потписује у истом броју чак два текста са истом наводно новокомпонованом честитком Куцурана “Да Нова година не буде гора од оне која је иза нас” (13. јануар, стр. 4. и 10). Ако се одговорном уреднику толико допала сентенца С.Д.-а, могао би је послати и на Конкурс Куцурског клипа 2012 па да видимо шта ће о њој рећи стручни жири. Има шансе да уђе у најужи избор за награду за најбољи афоризам (уколико се не успостави да је плагијат, јер је С.Д. хватан и у плагијаћењу). У сваком случају, у оба текста тандем С.Д. и Ђура Винаји (у даљем тексту: Ђ.В.) маестрално су “поткачили” успешно окићен центар Куцуре. У оном на 4. страни “процеђено је кроз зубе” да је центар Куцуре дивно окићен, али одмах у истој, сложеној реченици надовезана је ударна информација да “изгледа то није инспирисало никога, ни омладину ни старије да се организује дочек”. У оној на 10. страни, који С.Д., иако пред пензијом, потписује на страни “Млади за младе”, негативистичка констатација је смештена, ударнички, на крај текста: “Када су се вратили кући (из града Новог Сада), у Куцуру, дочекало их је окићено село”. У истом броју је, дакле, Ђ.В. нашао простора да чак 2 пута објави С.Д.-ову “бриљантну” сентенцу и његове негативистичке коментаре, али се ни у једном од та два текста посвећена Новој години по Грегоријанском календару, ни С.Д. ни Ђ.В., нису сетили да објаве и позитивистичку вест да ће, ипак, у Куцури бити Дочека, али по Јулијанском календару - и истој тој дивно окићеној средини. Очигледно је да нема препрека да се негативистичка вест о Куцури пласира и два пута, ако је то “духовито” усмерено против оних који су Р.Р.-С.Д.-овог бика бацили на сметлиште историје, али зато постоји итекако велики број препрека да се објави једна позитивистичка вест, макар и једном. Да је то организовала, рецимо, ЗЗ Зрно, или Савез Русина Украјинаца, или да је барем у први ред неке манифестације сео неки отправник послова амбасаде једине земље света која Русине не признаје као Русине, цео хепенинг би био забележен не само у Листу него и на његовој насловној страни. У фул колору чак.

И сада кад је реаговано испред Савета Месне заједнице Куцура због исмејавачких коментара упућених “новим властима” (то јест, онима који су Р.Р.-а и С.Д.-а свргли са деспотске власти) Ђ.В. се прво извлачио, баш као својевремено и Ј.П., чиме се показује као њен одличан наследник, да је текст предугачак и да има места која нису за објављивање. Неки женски глас је телефоном звао из Руског слова Мирка Штрпца да провери да ли је текст био на седници Савета МЗ. Ђ.В. нам је у свом одговору чак подвукао места која му нису одговарала, надајући се, вероватно, да ако их не скратимо, има оправдање за необјављивање. Видети прилог ниже. А кад смо ми у Савету МЗ Куцура дотична места “упристојили” (прихватили његову цензуру 80 %) и скратили, а сви чланови Савета, без изузетка, потписали (текст је по дужини био мало дужи од оног о “јавном тоалету” јер се садржина нашег реаговања односила и на још неке друге С.Д.-ове текстове, а не само на тај “санитарни”) - текст опет није објављен. Прошла су већ 2-3 броја. Ђ.В., евидентно, нема намеру да објави то реаговање у ком се комплетан Савет МЗ Куцуре позива на Закон о информисању. Не намерава ни да на било који начин санкционише С.Д.-а. Ни суспензијом. Ни јавном критиком. А камоли да поступи са њим као РТЛ са оним сниматељем који је за време вршења свог сниматељског посла само носио мајицу са провокативним написом.

Ђ.В., иначе, баш као и шогори Никола Шанта и Никола Цап (који су синоним за уреднике “русинског” издаваштва и проверени украјинизаторски кадрови), Ј.Т.-у објављује све и свашта. Само Ј.Т.-у је омогућено да у тзв. “пригодним” текстовима поводом 30-годишњице Одсека за русинистику говори, што Ј.Т. користи да прозива и омаловажава колегу проф. др Михајла Фејсу (опет овај!), који има већи научни рејтинг у Министарсту за науку Републике Србије од поменутог украјинског академика, што значи да је проф. др Михајло Фејса А категорија, а, он, нон-стоп шеф Одсека за русинистику и академик (замислите, која трагедија!) - Б категорија. Исти разлози који воде С.Д.-а, воде и Ј.Т.-а. И он се не може уздржати од пласирања теза које се граниче са трачом, а не са експертизом. Отуд је проф. др Михајло Фејса читаоцима Руског слова представљен као англиста који ништа значајно није урадио за русинистику, који и није научник јер је наводно залутао у воде политике, који је острашћена особа и слично. У већ поменутој, најпљувачкијој публикацији НИУ РС Ј.Т. се спушта на најнижи морални ниво, злоупотребљавајући тзв. поетску слободу. Он, наиме, четири члана ДОК-а (да не помињемо и друге Русине русинске свести који су “провозани” његовим сплавом од маште, а нису чланови ДОК-а), међу којима је и професор Фејса, упреже за бркове, веша, исмева, вређа, назива разноразним називима, обљубљује им жене (иако управо он у тој работи има општепознатог, чак  међународног, украјинског искуства) те тзв. лепу књижевност “обогаћује” кристално чистим примерима прљавштине, гадости и неморалности. Чак га је и млада поетеса Даниела Тамаш у МАК-у морала “опоменути” да му не приличи понашати се онако како се понаша. Ј.Т-ово ругање, па и спрдачење са русинским архитиповима, митовима, младим песницима, а посебно поетесама, и женама у науци протеже се од његових антологија све до Хришћанског календара 2012. И Ј.Т.-у и С.Д.-у, који су, подсетимо се на везу, на жетварским свечаностима у Куцури у време “украјинофила”, то јест у време “старе власти”, организовали и “научне” трибине, у издањима НИУ РС, отворена су врата да се истресају на неистомишљенике којима није Украјина, већ, Србија матична земља, којима Русини нису субетнос украјинског народа, и којима русински језик није дијалекат украјинског језика.

Ево и неколико научно-истраживачких примера из периода од последња 2-3 месеца. Ђ.В. је у Руском слову пренео вест да су проф. др Јанко Рамач и проф. др Ђура Харди учествовали на научној конференцији у Новом Саду, али, гле чуда, “заборавио” је да пренесе вест о учешћу проф. др Михајла Фејсе на такође новосадској научној конференцији, такође на Филозофском факултету, која је било десетак дана пре ње. Даље, Конференција у Тартуу је приказана кроз призму Ј.Т.-а (а кроз чију би била?), па су читаоци најмање дознали о Конференцији а највише о Ј.Т.-овим личним ставовима. Он и проф. др Јанко Рамач су на ту конференцију ишли преко својих извора (исључивши, као шеф и заменик шефа Одсека за русинистику члана Одсека проф. др Михајла Фејсу од трагања заједничких средстава, баш као што су то учинили када су га искључили и из конференције у Триру и из чланства Одбора за науку НСРНМ, у који је професор Фејса био легитимно предложен од представника Матице русинске), а проф. др Михајло Фејса је био суфинансиран од стране Министарства за науку Републике Србије, што јесте изузетно значајан податак и заслужује објављивање! Професор Фејса је, поред тога, на том истом, одвојеном од Ј.Т.-а и Јанка Рамача путовању, имао и соло предавање о Русинима и њиховој култури на Универзитету у Гдањску, али и оно је одговорном уреднику волшебно “промакло”. Да је то којим случајем рускословски “научник” Никола Цап ишао у Украјину код свог породичног пријатеља то би било сто посто забележено, и чак пропраћено са 1-2 фотографије у боји, на дуплерици резервисаној за најзначајнија културна збивања. Таква екскурзија би имала заступљеност равну оној коју је имала екскурзија представника СРУ-а на Маковичкој струни. Овакве вести су у новинама одговорног уредника Руског слова по правилу - ударне. Значај вести се потискује у други план ако се сусретне са могућношћу и потребом балансирања тзв. опција.  Што се, пак, тиче вести да Украјина једина у свету не признаје Русине као Русине, да врши геноцид над њима у континуитету, да Русини у Закарпатској области немају ништа од онога што имају Русини у Србији / Војводини, то је за Ђ.В.-а, као и за Ј.П., табу-тема. Уколико би вести с тим у вези објављивао, а, хвала Богу, има их, верујемо да не би добио позив на коктел у Амбасаду Украјине.

Кад смо већ код коктела, које баш и не стављамо у сам врх најзначајнијих културних догађаја код Русина, и кад се коктели већ тако редовно и савесно пописују за обележавања Националног дана Русина у Руском Крстуру, Кули, Новом Саду, Шиду и Суботици, онда би “дружење на коктелу” (формулација из шидског извештаја) требало бити забележено и за Куцурско обележавање. Ако већ коктели заслужују простор у Руском слову, а за Ђ-В.-а су евидентно значајни, онда би и Куцуранима било драго да се и њихово дружење на коктелу помене, барем у једној простој или просто-проширеној реченици. Да су коктели безначајна ствар не би Ђ.В. свој лик имао два пута објављен на коктелу у Амбасади Украјине. А ваљда је за Русинску реч (буквалан превод за Руско слово) важнији коктел на Националном дану Русина, него у амбасади земље која једина у свету Русине и не признаје за Русине. Или, можда, грешим?

Није само коктел испуштен из извештаја о Академији поводом Дана Русина у Дому културе Куцура. Ако поредимо који су све подаци на осталим обележавањима забележени, и ако завиримо у старе бројеве Руског слова да би видели шта је све С.Д. пописивао у извештајима док је КУД Жетва био његов и Р.Р.-ов, можемо са сигурношћу рећи да је и овај С.Д.-ов извештај свесно минимизиран. Или скраћен од стране Ђ.В.-а због већ надалеко  нашироко познате “уравниловке”? С обзиром да је реч о првом обележавању на ком су обједињени сви културни чиниоци у Куцури, могло је бити поменуто и учешће Тамбурашког оркестра КУД Жетва који је пратио Изворну женску групу, тим пре што су пратње, било оркестарске или соло, бележене за прославе у другим местима. Ни стручни руководилац Изворне групе Михајло Иван није поменут, иако га је водитељ (опет проф. др Михајло Фејса!) јасно именовао са бине Дома културе Куцура. Није поменута ни професорица русинског језика Снежана Шанта, која је припремала рецитаторе. Ти подаци су обезбеђени нпр. у текстовима за Суботицу и Шид. Док су за дуодраму у Врбасу обезбеђене информације и за режију и за глуму и за аутора текста, за куцурску дуодраму је наведен податак само о онима који су глумили. Тако је у тексту А.П. поменут и Михеон Хун-Кан и Јанко Ленђер и Нада Ленђер, а у тексту о куцурском обележавању Дана Русина испуштени су аутор текста Владо Њаради и режисер Ђура Макаји. Кад је већ поменута изложба слика, могло је бити поменуто и чије су се слике нашле на Изложби. То је новинар М.Х.-К. сматрао значајним за изложбу слика у Ленки у Ђурђеву. С.Д. је могао поменути и чињеницу да је за Изложбу био најзаслужнији Мирко Међеши и да су слике власништво Матице русинске (из које је избачен), која је и организатор Колоније. Могла су бити пописана и имена три песме и имена аутора песама које су читане. То је учињено нпр. у извештају са обележавања у Кули. Напомињем да су сви ови подаци красили извештаје С.Д.-а док се КУД Жетва није одметнула. Сада, очигледно, сви актери који су му се у 2011. години замерили морају бити на овај или онај начин кажњени. Могао је да извуче у антрфиле и неке акценте из до данас најбољег свечаног реферата посвећеног Дану Русина. Кад је то могла М.А. са коктела у Руском Крстуру, могао је то и С.Д. за реферат ванредног професора са Новосадског универзитета на Свечаној академији у Куцури. Можда му се није свидео онај део да Русинима није свеједно које су опције, да Русини и немају “русинских опција” (синтагма председника Националног савета русинске националне мањине са Централне свечаности у Ђурђеву) - него само једну једину русинску опцију. Остале су словачка, украјинска, руска ... А неспорно је да С.Д. уме да у антрфиле извлачи оно што му одговара, макар то било и потпуно безначајно. Сетимо се нпр. извлачења негативистичке “вести” за турнире у шаху и пикаду крајем новембра 2011, које неколико година успешно организује КПД ДОК - Куцура у оквиру Спортских игара Јаша Баков. Тада је у антрфиле извукао сасвим неважно порицање “да турнире није организовао Међународни фестивал хумора и сатире Куцурски клип”, већ КПД ДОК, односно СИ ЈБ.

Након горе наведених “сакаћења” Обележавања Дана Русина у Куцури, у целини гледано, а у поређењу са осталим текстовима у истом броју Руског слова посвећеном обележавањима Националног дана Русина (20. јануар 2012), текст о заједничком обележавању петог, јубиларног обележавања у Куцури тандемски је, деловањем С.Д.-а и Ђ.В.-а, сведен на обим оног који се бави “breaking through” вешћу са крстурске и кулске пијаце, потписаном овај пут са “С. Дорокхази”, а насловљеном “Златиборске чарапе за војвођанску зиму” (стр. 5). У датом тексту уопште нема испуштених информација. Нема баш и неких значајних. Неке од незначајних информација се и предимензионирају, а неке истичу понављањем. Могао би се такав приступ приписати трговачкој струци дописника, али, имајући у виду какви су му текстови о претходна четири обележавања Националног дана Русина у Куцури, такво нешто нећемо ни инсинуирати. Зна С.Д. да напише добар информативан текст, само ако хоће. Поента је да он то неће. Реваншистичко у њему по правилу је јаче. Оно једноставно доминира. Утеху за губљење своје две монополске позиције почетком 2011. године он сада налази у реваншистичком писању. Ђ.В. му је, изгледа, баш као што је била Ј.П., и уточиште и подршка.

Не верујући да ће С.Д. писати нпр. о саобраћајној несрећи у којој је прошлог четвртка учествовао његов Р.Р., а не верујући да би такву једну информацију Ђ.В. и објавио, надамо се и апелирамо на одговорног уредника Руског слова да престане екстремно штитити свог дописника и да, у складу са Законом о информисању, објави Реаговање од 27. 12. 2011. (видети ниже), које су сви чланови Савета МЗ Куцура ублажили, скратили и потписали.

С поштовањем,

у Куцури, 23. 01. 2012.

проф. др Михајло Фејса
члан Удружења новинара Србије - бр. Л. 0447
member of  International Federation of Journalists - SB 5264