Предлог Статута Покрајине- неуставан и опасан
У нацрту Статута стоји да је Војводина „демократска европска регија“ која „представља саставни део јединственог културног, цивилизацијског, економског и географског преостора Средње Евопе“. Дакле, док се два пута помиње појам Европа, ни једном се Војводина не одређује као део Србије. Док са некаквом Средњом Европом дели и културу и цивилизацију, па и географију, са Србијом, по овом предлогу, Војводина не дели ништа.
Војводина се, дефинише даље нацрт Статута, састоји „од географских области: Бачке, Баната и Срема“. Овај став није само анти-државни када је у питању Србија, јер српски устав „не познаје“ ове области. Он је уперен и против свих „суседа“ Војводине, јер је део Бачке у Мађарској, Део Баната румунски а део Срема у Хрватској. Ето како једна „демократска европска регија“ (и то тек у покушају) има територијалне аспирације према суседним државама? Све и да Статут „прође“, да ли би га поменуте државе прихватиле?
Али гле чуда, одједном се у нацрту помиње Србија, са којом би Војводина да дели спољну политику. Одједном би да „одломи парче“ од међународноправног субјективитета који Србија има. Иако се претходно дефинисала као део Европе, сада у Европи намерава да отвара представништва?
Мало је Предлагачима међународно право, већ хоће и унутрашње, па кажу да ће покрајинске одлуке имати карактер закона на територији АП Војводине. Као да је покрајина „старија“ од државе, она сама себи одређује надлежности а по члану 63 самостално убира и приходе. За ту сврху нацрт предвиђа могућност оснивања Развојне банке Војводине.
Предлог не обезбеђује суштинску децентрализацију, у њему се чак ни не одређује које општине сачињавају Покрајину, већ само три „области“. Ако се хтела децентрализација, предлог је могао бар да предвиди размештање неких институција изван Новог Сада. Уместо тога, озбиљно кршећи Устав и Закон о локалној самоуправи, Предлагачи одређују Нови Сад главним градом а постојеће Извршно веће Владом.
Формално, иза Предлога нису стале покрајинске институције, већ тзв. координационо тело посланичких група: „За европску Војводину“ (ДС), „Мађарска коалиција“, СПС-ПУПС-ПВРЕР и Лига социјалдемократа Војводине. Мимо процедуре, овај „централни комитет“ октроише (поклања) нама грађанима Статут.
Нова Србија против је Статута зато што је он симболични повратак у 1974, на Устав који је разорио СФРЈ, и поништио сваку државност коју је Србија уносила у ту заједницу. Усвоји ли се овај акт, противан Уставу који су грађани Србије потврдили референдумом, трајаће тек колико и садашња покрајинска власт.
Војводина се, дефинише даље нацрт Статута, састоји „од географских области: Бачке, Баната и Срема“. Овај став није само анти-државни када је у питању Србија, јер српски устав „не познаје“ ове области. Он је уперен и против свих „суседа“ Војводине, јер је део Бачке у Мађарској, Део Баната румунски а део Срема у Хрватској. Ето како једна „демократска европска регија“ (и то тек у покушају) има територијалне аспирације према суседним државама? Све и да Статут „прође“, да ли би га поменуте државе прихватиле?
Али гле чуда, одједном се у нацрту помиње Србија, са којом би Војводина да дели спољну политику. Одједном би да „одломи парче“ од међународноправног субјективитета који Србија има. Иако се претходно дефинисала као део Европе, сада у Европи намерава да отвара представништва?
Мало је Предлагачима међународно право, већ хоће и унутрашње, па кажу да ће покрајинске одлуке имати карактер закона на територији АП Војводине. Као да је покрајина „старија“ од државе, она сама себи одређује надлежности а по члану 63 самостално убира и приходе. За ту сврху нацрт предвиђа могућност оснивања Развојне банке Војводине.
Предлог не обезбеђује суштинску децентрализацију, у њему се чак ни не одређује које општине сачињавају Покрајину, већ само три „области“. Ако се хтела децентрализација, предлог је могао бар да предвиди размештање неких институција изван Новог Сада. Уместо тога, озбиљно кршећи Устав и Закон о локалној самоуправи, Предлагачи одређују Нови Сад главним градом а постојеће Извршно веће Владом.
Формално, иза Предлога нису стале покрајинске институције, већ тзв. координационо тело посланичких група: „За европску Војводину“ (ДС), „Мађарска коалиција“, СПС-ПУПС-ПВРЕР и Лига социјалдемократа Војводине. Мимо процедуре, овај „централни комитет“ октроише (поклања) нама грађанима Статут.
Нова Србија против је Статута зато што је он симболични повратак у 1974, на Устав који је разорио СФРЈ, и поништио сваку државност коју је Србија уносила у ту заједницу. Усвоји ли се овај акт, противан Уставу који су грађани Србије потврдили референдумом, трајаће тек колико и садашња покрајинска власт.
