Археолошка налазишта
 
Научна истраживања вршена у општини утврдила су значајне локалитете са изузетним културно историјским налазиштима: налазишта археолошког материјала, земунице, људски и животињски скелети, новац из времена цара Константина (4.век), велики број употребних и украсних предмета.
 
  Археолошки локалитети обухватају период од бронзаног до касног средњег века. Војвођански музеј је обавио истраживања некрополе на локалитету циглане "Полет" у Врбасу у периоду од 1955.-1960. године и том приликом је откривено и испитано 158 средњевњковних гробова.
 
  Приликом припремних радова за измуљавање канала пронађено је насеље од педесетак "ушорених" кућа. Ово јединствено насеље из бронзаног доба тек треба да се испита и санира.
 
  Некропола која је испитана на основу пронађеног археолошког материјала у гробовима може датирати од  7. до 9. века нове ере. На источном делу некрополе откривена су и два стамбена објекта- земунице које указују на аварско-словенско порекло ових открића.
 
  На око 1,5 km од пута између Врбаса и Бачког Доброг Поља налази се земљано утврђење елипсоидног облика  димензије 190 x120m познато под називом "Чарнок". Овакав тип утврђења карактеристичан је за Подунавље у 1. веку пне., а намена му је искључиво одбрамбрена. У књизи Фридриха Лоца се наводи да је пронађен кружни шанац који су имали Авари око својих утврђења и он закључује да су овај терен  касније, у 6. веку насељавали Авари и Словени (после продора Хуна).
 
  Југоисточно од утврђења, на удаљености од 1 km, консатовани су остаци материјалне културе из  развијеног бронзаног доба: фрагменти кућне керамике, односно фрагменти урни које су биле украшене белом илустрацијом. И у широј околини Врбаса појединачно се јављају комади бронзаног оружја, а један бронзани келт се налази у Завичајној збирци у Врбасу.
 
  Локалитет "Чарнок" је за сада једино очувано земљано утврђење на територији Војводине и због тога је проглашен спомеником културе.
Писани извори из 14. века помињу средњевековно насеље Orbazpalotaya  1387. године, а Orbaz 1395. године. Ове средњевњковне називе можемо повезати са археолошки лоцираним насељем на локалитету Шуваков салаш које се налази уз источну периферију града. Лоцирање средњевековног Врбаса је свакако један од најзначајнијих резултата археолошких истраживања која су обављена протеклих година.
 
  Поред десне обале канала ДТД, лево од пута Врбас – Б.Д.Поље налази се локалитет "Градина". Археолошка истраживања овог локалитета обавља Војвођански музеј. Сондирањем локалитета, снимањем из ваздуха и детаљним рекогносцирањем констатовано је и евидентирано више десетина кућа из 14. и 15. века. У западном делу насеља налази се земљани валум – утврђење. У средишњем делу утврђења нађене су основе цркве ширине и дебљине зидова 1 m. Грађена је од опеке са полукружном апсидом и мањим конхом на јужној страни. Под цркве је само фрагментарно очуван са траговима пожара. Иточно и северно од апсиде откривено је 15 гробова. У самом шуту је нађена керамика, фрагменти фресака и делови архитектуре. Локалитет је под заштитом државе.

 

Историјски споменици
 
  На територији општине постоји већи број објеката, ствари и предмета који имају вредност споменика културе: Српска православна црква Вавдења, Реформаторска црква, партизанска база "Центар", капела "Водица" посвећена Светом Илији, зграда гимназије, куће у Лењиновој број 68 у Змајеву и М.Тита бр. 2 у Врбасу, две старе штампане књиге у српској православној цркви у Равном Селу из 1537.  и 1569/70 године, црквено звоно (поклон Јосифа 2.) и две спомен плоче у Савином Селу у Евангелистичко- Реформаторској цркви, археолошки локалитет "Чарнок".
 
  У Улици Светозара Марковића, на обали канала, налази се капела "Водице", ретке војвођанске архитектуре. Саграђена је 1794. године, добро очувана и има свој првобитни изглед. Посебно интересантна је унутрашњост капеле, која је под заштитом државе. Иконостас Јована Кљајића рађен је 60-тих година 19. века у српској  православној цркви у Старом Врбасу. Овај иконостас представља значајну културну вредност.
 
  Школска уписница из 1950/51. године, на латинском језику, чува се у гимназији "Жарко Зрењанин" у Врбасу и представља значајан културно-историјски документ. Културно-историјски значај зграде и њене урбанистичко-архитектонске и естетске вредности учиниле су да 1998. године сама зграда гимназије добије својство споменика културе.
 
  Надгробни споменик градитељу Великог бачког канала, Јожефу Кишу  налази се на левој обали канала, у непосредној близини шлајза. Споменик је подигнут одмах након завршетка изградње канала. На споменику је уграђена плоча са натписом "Овде почива Јожеф Киш, племић угарски, о чијој бесмртности сведочи ова плоча". Пирамида и споменик реновирани су 1986. године.
 
  На углу главне улице и Буде Томовића налази се зграда грађена почетком 20. века у стилу сецесије, као и њена ограда од кованог гвожђа. Основа виле је квадратна, а фасада према улицама је репрезентативно обрађена. Улаз са тремом је наглашен са два стуба, а зграда је украшена са керамичким плочицама са израђеним мотивима који показују да се ради о мађарској варијанти сецесије. Зграда сличне архитектуре  изграђена је крајем 19. века у Змајеву. Обе зграде су под заштитом државе.
 
   У послератном периоду у општини Врбас подигнуто је више споменика и спомен обележја у знак сећања на учешће у Другом светском рату, на жртве фашистичког терора и на значајне њуде и догађаје из историје.  Неки од њих су споменик у центру Врбаса подигнут 1951. године као и споменик Слободе, рад академског вајара Војимира Дедеића подигнут 1976. године у Змајеву.
 
  Од објеката из даље прошлости могу се истаћи Евангелистичка и Реформаторска црква у самом центру града. Оне су заштитни знак града, али као да о њима више нико не брине. То су два здања са засвођеним прозорима са порталима украшеним стубовима налик на стубове старих народа, са вратима од тешког буковог дрвета, са четвртастим торњевима који се после барокних заобљења завршавају са металним шиљатим вршком, са по три звона у сваком торњу. Врбас је 20-тих година прошлог века био познат по тим звонима и то с једним малим за оглашавање смрти неожењеног покојника, великим за оглашавање смрти ожењеног верника, а у славу живота су звонила сва звона. Ове две цркве, од којих је једна калвиниста, а друга лутерана, словенски пражитељи су назвали "немачким црквама".
 Будући да је евангелистичка верска заједница била већа и имућнија то је њено црквено здање добило нешто већи торањ. На своду евенгелистичке цркве налази се велика композиција "Лутер пред судом у Вормсу" коју је насликао Јожеф Пехан, сликар из Врбаса.