Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко псу у синџиру,
Бациће мрве ..... О, срам и грдоба ! ....
А. Шантић

У еуфоричној атмосфери прославе Дана Врбаса, дупке пуној сали званица, угледних грађана који су стајали са стране, приказан је научно фантастични филм о успесима и прегнућима која су обележила Врбас у протеклих годину дана кад су се на истој позорници приказивала Потемкинова села.

Намерно или случајно није било речи о потонућу друмског Титаника, јавног предузећа за превоз путника , који у свом сценарију у свим елементима испољава ужасе хорора.

Хорор доживљавају запослени који без примљених 11 зарада треба да размишљају о добробити ученика, студената, радника, грађана ..... Коме су ти људи положили заклетву да су им сви важнији од њихових породица, деце и родитеља .... И ко је то њима указао поверење на изборима па да сва кривица падне на њих што је 28. новембра обустављен саобраћај. Салва оптужби на рачун запослених упућена је од општинских моћника, који сматрају да је требало да постоји договор између менаџмента и радника, а не да 40 запослених одједном тужи фирму. Познато је да менаџмент јавних предузећа поставља локална самоуправа, па кад исти испољи немоћ и неспособност онда бивају унапређени у саветнике, или буду распоређени на друге ''важне'' функције.

Скоро две године представници синдиката у овом предузећу покушавају да скрену пажњу локалној самоуправи на проблеме, да траже помоћ, да заједнички изнађу решење.

На састанцима је бивши председник општине ''кога све ране свога рода боле'' углавном причао о свом ''препоштењу'' и у праведничком гневу бацао хемијске оловке по канцеларији, а његов заменик, сада председник, обећавао два аутобуса од турских добротвора која по нашим сазнањима још нису напустила турску територију. Лицемерно је и недопустиво оптуживати запослене што су се дрзнули да туже предузеће и то њих четрдесет одједном, када је ангажованост општинског руководства потпуно изостала када је реч о превазилажењу проблема у ЈП ''Врбас''. У моменту када је НИС престао да испоручује гориво, заменом теза окривљени су радници који су ваљда требали и поред неисплаћених 11 зарада да имају размевања за ''своју'' фирму, а да заузврат ''њихова фирма'' од радника и њихових породица ствара социјалне случајеве.

А и општинска врхушка би била безбрижнија јер не познаје осећај непримања 11 плата, па их треба поштедети бриге ''о тамо неким радницима''.

Хорор доживљавају и путници који су опседнути страхом да ли ће доћи на време на одредиште и још већим страхом да ли ће живи доћи на одредиште због дотрајалих аутобуса,  достојних да буду део сценографије филма ''Ко то тамо пева'' .

А то би требало да буде брига меродавнијих фактора него што су радници овог јадног јавног предузећа.

Савез Самосталних синдиката
                                        општине Врбас
Рогановић Горан