Историјат музејске делатности у Врбасу
Музејска збирка Врбаса, основана 1969. године као Завичајна збирка, од 1971. године функционише у оквиру Дома културе (данашњи Културни центар Врбаса). Завичајна музејска збирка обухватала је три одељка: Врбас у прошлости – предмети, материјал документа и друго из најранијег периода; Етнолошкии одељак – предмети, одећа, покућство и све друго што изражава вишенационалну структуру Врбаса; Врбас у НОП-у – документа, оружје, фотоси, макете база и друго из периода радничког покрета и Народне револуције. Активношћу и преданим радом Иштвана Ђенгеа, наставника историје, од ученика основних школа Врбаса, у виду поклона добијани су предмети који су богатили историјску и етнолошку збирку. Збирка историје уметности настала је откупом дела Јожефа Пехана, незаобилазне личности на прелазу векова, која је обележила све сфере културно-уметничког и друштвеног живота Врбаса с краја 19. и почетком 20. века. Отукупљена су и дела Беле Пехана, Јожефовог сина, такође сликара. Археолошка збирка коју чини материјал са ископавања на подручју Врбаса, добијена је на трајно чување од Музеја Војводине. Археолошка збирка увећавала се захваљујући истраживањима обављеним у периоду од 1984. до 2019. године. Прва, Стална поставка у Врбасу отворена је 1998. године у привременим просторијама које је тада делила са Културним центром Врбаса. У четири просторије били су изложени предмети из области археологије, историје и етнологије.[1] Да је циљ прве Сталне поставке успешно реализован, односно да је јавности пренета права информација и развијена свест о значају културног наслеђа, говори и податак да је локална самоуправа 2005. године доделила Музејској збирци објекат у центру града.
О постојању музејске делатности из ранијих времена говори Фридрих Лоц који описује Музејску збирку отворену у Новом Врбасу 1935. године у част обележавања јубилеја везаног за досељавање Немаца и оснивање Новог Врбаса.[2] Музеј је био посвећен прецима и пореклу досељеног становништва и имао је задатак да упозна потомке са њиховим коренима и завичајем предака. Сваки траг музејским предметима губи се током Другог светског рата.
Оснивање Градског музеја
По препоруци Музеја Војводине (број 01-1031), 17. новембра 2015. године Скупштина Општине доноси одлуку о формирању Градског музеја у саставу Културног центра Врбаса.
Визија
Водећа установа у општини у чувању и ширењу сазнања о културном наслеђу Врбаса, препознатљиво и омиљено одредиште Врбашана и туриста.
Мисија
Градски музеј КЦВ прикупља, чува, документује, изучава и презентује музејске вредности Врбаса. Брине о чувању и унапређењу културног наслеђа и ширењу културних вредности кроз истраживачке, едукативне и забавне активности. Афирмишући вредности Врбаса доприноси његовом општем развоју.
Одељења и збирке
Градски музеј делатност заштите спроводи на подручју општине Врбас. Рад музеја организован је по одељењима и збиркама:
- Археолошко одељење са збиркама (праисторија, антика, средњи век)
- Историјско одељење са збиркама (хронолошка подела на збирке до Другог светског рата, период Другог светског рата и послератни период)
- Етнолошко одељење са збиркама (покућство, текстил и производња текстила, привредне алатке и справе)
- Одељење историје уметности (збирка ликовне уметности и збирка примењене уметности)
Објекти и целине
Музеј је смештен у две зграде:
- Главни објекат Градског музеја, Маршала Тита 88:
Стална поставка „Врбас - човек и природа, склад суживота“,
„Етно-кутак“ изложбени и радионички простор,
Апотека Милете Лесковца,
„На прекретници векова - Јожеф Пехан“;
- Објекат База „Центар“, у Улици Миливоја Чобанског 126:
Стална поставка „НОБ у Врбасу“ и етно-кућа.
Аутор сталне поставке у Бази Центар је кустос Музеја Војводине Нада Бошковић. Изложба је постављена 1986. године.
О збиркама
Решење о испуњености услова за обављање музејске делатности (бр: 137-022-685/2017-01) добијено је од Покрајинског секретаријата за културу 2018. године.
Музеј је комплексног типа и збирке чине уметничко-историјска дела из области археологије, историје, историје уметности и етнологије.
Археолошка збирка потврђује континуитет живљења на овим просторима од раног неолита до позног средњег века, тачније до данас. Материјал потиче с локалитета који се налазе на подручју општине Врбас „Чарнок“ (од неолита до позног средњег века), „Касета 5“ (од бронзаног доба до старијег гвозденог доба), „Циглана Полет“ (рани средњи век), „Шуваков салаш - Клиса“ (од неолита позног средњег века). Број предмета археолошке збирке: праисторијска – 6218, средњовековна – 2180. Укупно 8398.
[1] Водич, Музејска збирка Врбас, Врбас 1998.
[2] Књига о Врбасу, прилог историји општина Стари и Нови Врбас, приредио и превео Томислав Бекић, Врбас 2014.
Појас од сребрних нитни утиснутих у кожу, Шуваков салаш – Клиса, гроб 27/17, и.б. АС-5,
У децембру 2022. добијен је археолошки материјал који је прикупио Покрајински завод за заштиту споменика културе током заштитних ископавања на територији општине Врбас.
Историјска збирка сведочи о бурним догађањима који су се одвијали на овим просторима од настанка Старог Врбаса до средине двадесетог века. Посебно место у збирци заузимају предмети који потичу из периода колонизације Немаца и оснивања Новог Врбаса, легат Сирмаи Кароља, предмети добијени на поклон од Добровољног ватрогасног друштва, колекција приватних предмета Илије Милованчева, намештај из фабрике шећера, колекција приватних предмета Флоре Шифлер, Еве Шари Тепавчевић, Наде Милованчев Радан, Петера Ајзенлефела, Јожефа Пехана и, свакако, експонати изложени у партизанској бази Центар. Историјска збирка подељена је на период старије и новије историје. Број предмета историјске збирке: старија историја – 2402, новија историја – 8038. Укупно 10440.
Етнолошка збирка потврђује разноврсност у мултикултуралности и мултиетничности и дели се на: збирку текстила и производње текстила, збирку покућства и збирку привредних алатки и справа. Од текстилних предмета доминирају ентеријерно-декоративне тканине, ћилими, делови ношњи и др. Овој збирци припадају и справе и алатке које су се у домаћој радиности користиле за израду текстилних предмета (разбој, коловрат, преслице, вретена, игле...). Збирка покућства је најбројнија. У њој се налази већи број свакодневних употребних и декоративних предмета који су се могли наћи у кућама становника овог подручја (кухињско посуђе, прибора за јело, пегле и сл.). Збирка привредних алата и справа за обраду земље и прераду житарица и других усева везане за поједине пољопривредне гране сврстани су у збрику привредних алатки и справа. Овој збирци припојени су предмети везани за занатство. Број предмета етнолошке збирке: покућство – 444, текстилл и производња текстила 347, привредне алатке и справе – 1070. Укупно 1861.
Стална поставка, Етно-кутак
Етно кутак налази се у главној згради Градског музеја у Врбасу и чини део сталне поставке музеја постављене 2016. године. Изложени предмети презентују ткачку делатност, од сировине до готовог производа, а сам Етно кутак, предвиђен као изложбени и радионичарски, користи се за промовисање старих заната, пре свега ткачког. Део Етно кутка намењен је за повремене тематске изложбе, као и креативне радионице за децу и одрасле.
Збирка историје уметности се стара о колекцији уметничких дела Јожефа Пехана (1875-1925), Беле Пехана и Ференц Међешија и учествује у неговању савременог стваралаштва врбаске ликовне сцене употпуњавањем колекције слика савремених стваралаца на колонијама које организује. Збирка историје уметности: ликовна уметност – 459, примењена уметност 117. Укупно 576.
Јожеф Пехан (1875-1922)
Стална поставка, културна историја
Укупан број предмет свих збирки је 21 275.
О збиркама рачуна воде два виша кустоса историчара, кустос ликовни уметник и музејски саветник археолог. Запослени су чланови струковних удружења.
Стална поставка
Стална поставка „Врбас – човек и природа, склад суживота“ формирана је 2017. године. Стална поставка заснована је на предметима добијеним археолошким и историјским истраживањима и научним сазнањима до којих се дошло проучавањем током протеклих деценија. Водич кроз сталну поставку штампан је 2017. године на српском, мађарском, русинском, немачком и енглеском језику и каталошки обрађује изложене предмете (510). Стална поставка опремљена је и QR кодовима чијим очитавањем се добија текст легенде на енглеском језику. Праћење савремених токова у музеологији огледа се у мултимедијалној инсталацији Доживљај Панонског мора.
Питос (1. век пре наше ере), Чарнок
Мултимедијална инстлација Доживљај Панонског мора
Концепт сталне поставке: Хронолошки преглед развоја насеља уз пратеће разноврсне, едукативне, забавне и инспиративне садржаје, с циљем отварања музеја ка најширој публици и позиционирања на културној и туристичкој мапи Врбаса.
Циљ: Едуковање ширих слојева становништва са фокусирањем на школском узрасту. Успостављање праваца научних истраживања у области историје, археологије, етнологије и историје уметности. Креирање забавних садржаја са укључивањем у туристичку понуду Врбаса.
У сарадњи с Музејом Војводине који је уједно и матични музеј и територијално надлежан за Врбас, успостављају се услови за дигитализацију музејског фонда.
Интерпретацијом културног наслеђа Врбаса и околине бави се годишњак Градског музеја „Фибула“ који се публикује од 2020. године. Музеј штампа и гласило Музејске новине које је заправо илустровани годишњи извештај музејског рада.
Градски музеј налази се и на гугловој платформи „Google Arts & Culture“.[1] Такође, захваљујући Министарству културе и информисања, 2018. године Градски музеј је био укључен у пројекат Викимедија којим је ангжовано стручно лице за промоцију Градског музеја и његових садржаја на Википедији.
Музеј је смештен у објекту који је временом прилагођен потребама музејске делатности и заузима простор од близу 600 метара квадратних. Доделом још једног, преосталог дела објекта, крила до парка, и његовим преуређењем у изложбени простор уклониће се недостаци који су се огледали у потреби за простором за тематске изложбе. За потребе доступности музејских садржаја друштвено осетљивим групама недостаје улаз, приступна рампа за особе с инвалидитетом.
Формирање Градског музеја у саставу Културног центра Врбаса обележено је и прикључивањем националној манифестацији „Музеји за десет“ за које је 2015. године наградила врбаски музеј наградом „Музеј за 10“.[2]
[1] https://artsandculture.google.com/story/YwUxL15Manqh5g
[2] https://muzejisrbije.rs/2022/04/11/gradski-muzej-vrbas-kulturni-centar-vrbasa-2022/
