РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ВЕЛИКОГ БАЧКОГ КАНАЛА НА ПОТЕЗУ ВРБАС – КУЛА  
Томислав Ђивуљскиј,грађ.инж.хидро.
 ЈП "Дирекција за изградњу", Врбас
 
 
     Резиме: Убрзаном индустријализацијом и небригом за пречишћавање индустријских и комуналних отпадних вода басена Врбас-Кула-Црвенка током друге половине XX века Велики бачки канал је постао најзагађенији водоток у Србији, па и у Европи. Деведесетих година прошлог века су започеле активности на сагледавању проблематике загађења и конципирању решења за пречишћавање отпадних вода индустрије и становништва, а што није реализовано због економских санкција и ратова на нашим просторима.
     Дизањем капацитета у области заштите животне средине општине Врбас и Министарства заштите животне средине РС (Програм ЕЦБП 2003 – ЕАР) и ангажовањем водећих иностраних и домаћих института у области заштите вода конципирано је свеобухватно решење за ревитализацију Великог бачког канала. У раду је приказан развој решења које обухвата : Систем за прикупљање (канализациона мрежа у Врбасу и Кули), транспорт (Магистрални колектор Врбас-Кула) и пречишћавање отпадних вода (ЦППОВ капацитета 125 000 ЕС), Систем за прикупљање и транспорт отпадних вода насељених места општине Врбас и Чишћење и ревизтализацију Великог бачког канала у дужини од 6 км кроз насеље Врбас.
     Кључне речи:Велики бачки канал, најзагађенији водоток, пречишћавање отпадних вода, магистрални колектор, ревитализација
 
     УВОД
     Изградњом Великог Бачког канала од Бездана на Дунаву до Бечеја на Тиси у дузини од 123 км ( 1802.год. ) првенствено је знатно скраћен водени пут којим се допремала со из Румуније, Тисом а затим Дунавом, на Бечки двор, а значајна је и његова улога у исушивању мочварних пространстава Бачке и њихово претварање у плодне оранице. У време изградње канала то је био највећи градитељски подухват у Аустро-угарској царевини: канал је копан ручно, а количина ископане земље је била равна ископу Суецког канала. Касније, у XX веку, Велики Бачки канал је постао окосница Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, једног од највећих хидросистема у Европи.
     Убрзана индустријализација уз небригу за пречишћавање индустријских и комуналних отпадних вода басена Врбас-Кула-Црвенка током друге половине XX века претворила је Велики Бачки канал у колектор отпадних вода, те је данас најзагађенији водоток у Србији, па и у Европи.

 

Београд

Нови Сад

Врбас-Кула

  Становништво

1,600.000

300.000

94.500

  Испуштање органских материја БПК т/год.

35.000

6.750

10.000

  Реципијент

Дунав

Дунав

Велики Бачки канал

  Проток м3/с

6.000

6.000

1 -5


Табела 1 – Поређење органског загађења Великог Бачког канала са локацијама на Дунаву
 
ПОЧЕТНЕ АКТИВНОСТИ НА РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА
     Деведесетих година прошлог века започеле су активности на сагледавању проблематике загађења Великог Бачког канала и конципирању решења за пречишћавања отпадних вода индустрије и становништва. ИГВ-Суботица је израдио 1986.год. Студију о отпадним водама региона Врбас-Кула-Црвенка којом су идентификовани загађивачи: Фабрика шећера "Црвенка", фабрика алкохола "Панон" и Фабрика бисквита "Јафа" у Црвенки, Фабрика штофова "Слобода", Фабрика кожа "Етерна" и Фабрика санитарних арматура "Истра" у Кули, Фабрика шећера "Бачка", Месна индустрија "Царнеx", Свињогојска фарма "Фармацооп" и "Витал" у Врбасу, као и комуналне отпадне воде насеља Црвенка, Кула и Врбас. Студијом је разматрано десет варијантних решења за пречишћавање отпадних вода и као економски и технички најрационалније одабрано је следеће: на Централном постројењу за прераду отпадних вода ( ЦППОВ ) се пречишћавају примарно третиране отпадне воде индустрија "Слобода", "Етерна", "Истра", "Царнеx" и "Витал" и становништва Куле и Врбаса. Отпадне воде двеју фабрика шећера, фабрике алкохола и свињогојске фарме третирају се, свака понаособ, засебно због огромног биолошког и хидрауличког оптерећења и сезонског карактера те би заједничко третирање било нерационално. ЦППОВ је лоциран на каналу Богојево-Бечеј узводно од "триангла" са Великим Бачким каналом. За овакво решење Грађевински факултет-Суботица је израдио Идејни пројекат ЦППОВ Врбас-Кула капацитета 300 000 ЕС.
 
Ekologija Vrbas
Схема 1 – Загађивачи Великог Бачког канала
 
    Овим решењем отпадне воде се прикупљају и транспортују до ЦППОВ Магистралним колектором ЦППОВ-Врбас-Кула у душини од 12 км. Хидрозавод-ДТД из Новог Сада је 1991.год. израдио Главни пројекат Магистралног колектора. У периоду 1994.-1997.год. Општина Врбас је финансирала изградњу И и ИИ фазе Магистралног колектора од км 0+000 до км 3+650 пречника 1200 мм, за шта је утрошено око 2,0 милиона Еура.
     Након тога је настао застој у реализацији овог пројекта услед економских санкција и ратова на нашим просторима.
 
НАСТАВАК АКТИВНОСТИ
     Изградњом капацитета у области заштите животне средине Општине Врбас и Министарства заштите животне средине РС ( Програм ЕЦПБ 2003 – финансиран од стране ЕАР ) и ангажовањем водећих иностраних и домаћих института у области заштите и пречишћавања вода иновирано је пређашње и конципирано је свеобухватно решење Ревитализације Великог Бачког канала. У периоду 2004.-2005.год. током израде Локалног еколошког акционог плана ( ЛЕАП ) Општине Врбас као приоритетан циљ је одређена Ревитализација Великог Бачког канала и сви кораци и акције потребни за реализацију тог циља усаглашени су са активностима којим је руководио Норвешки институт за истраживање вода ( НИВА ) и Деконта ( Чешка Република ).
     НИВА је током 2004.-2006.год. радила на испитивању улазних података загађења из индустрије и становништва на предметном подручју и преиспитивању пројектних решења из претходног периода. Потврђена је оправданост заједничког пречишћавања иднустријских и комуналних отпадних вода и локација ЦППОВ. На испитивању улазних података је ангажован и ПМФ-институт за хемију из Новог Сада, а на изради пројектно-техничке документације Грађевински факултет из Београда.
Као финале ангажмана НИВА-е израђена је следећа пројектна и техничка документација:
Генерални пројекат ЦППОВ Врбаса и Куле ( 4 варијантна решења )
Претходна студија оправданости ЦППОВ Врбаса и Куле
Генерални пројекат ЦППОВ Врбаса и Куле-опис усвојеног решења
Тендерска документација ЦППОВ Врбаса и Куле за изградњу по систему "кључ у руке"
 

  Параметар

Јединица

Максимална вредност

  БПК 5

мг/л

25

  ХПК

мг/л

125

  Суспендоване мат., СМ

мг/л

30

  Масти и уља

мг/л

0.1

  Укупан азот, Н тот

мг/л

10

  Укупан фосфор, П тот

мг/л

1


Табела 2 – Захтевани квалитет пречишћене воде на излазу из ЦППОВ Врбаса и Куле
 
     За ЦППОВ Врбаса и Куле усвојено је технолошко решење: Конвенцијално постројење – Постројење за пречишћавање отпадних вода биолошким процесом са активним муљем и анаеробном обрадом муља. Постројење је димензионисано на 125 000 ЕС и са предрачунском вредношћу од 13,5 милиона Еура.

Ekologija Vrbas
Схема 2 – Централно постројење за пречишћавање отпадних вода Врбаса и Куле (ЦППОВ)
 
     Путем Развојне помоћи Чешке Републике ДЕКОНТА је у приоду 2004.-2006.год. радила на испитивању контаминираности муља на најугроженијој деоници Великог Бачког канала од преводнице "Врбас" до "триангла" у дужини од 6 км кроз само насеље Врбас. Испитивањима је утврђено да је на предметној деоници канала исталожено око 400 000 м3 муља контаминираног тешким металима ,полиароматичним угљоводоницима и термотолерантним колиформним бактеријама.
     Вршена су теренска узорковања, лабораторијске анализе контаминираног муља, вршени су лабораторијски тестови третмана муља и, на крају, пилот тестови третмана муља.

Ekologija Vrbas
Схема 3 – Дистрибуција седимента у Великом Бачком каналу
 
Као резултат обимних радова израђена је:
Студија оцене пилот тестова третмана седимената муља у великом Бачком каналу у Србији
     Студијом је препоручено да се у зависности од карактера контаминације третман муља врши методама: Солидификације/стабилизације, Биоремедијације и Хигијенизације. Укупни трошкови третмана муља и ремедијације износе 15,0 милиона Еура, а време потребно за завршетак радова је 2 године.
     Општина Врбас и ЈП "Дирекција за изградњу" Врбас је упоредо са напред наведеним активностима прибавила следећу пројектну и техничку документацију:
Извештај о извршеној стручној контроли Претходне студије оправданости и генералног пројекта ЦППОВ, Ревизиона комисија ПС АУГ
Геомеханички елаборат за ЦППОВ
План детаљне регулације ЦППОВ Врбаса и Куле у Врбасу
Студија о процени утицаја ЦППОВ Врбаса и Куле у Врбасу на животну средину
Одлука о санитарно-техничким условима за испуштање отпадних вода у јавну канализацију
Генерални пројекат система за евакуацију и пречишћавање отпадних вода насеља у Општини Врбас
 
ИЗГРАДЊА СИСТЕМА ЗА САКУПЉАЊЕ И ТРАНСПОРТ ОТПАДНИХ ВОДА
     Током 2005.-2006.год. настављена је изградња Магистралног колектора – ИИИ фазе од км 3+650 до км 5+999 пречника 1200 мм са Црпном станицом "Врбас" и колектора отпадних вода "Виногради"- Магистрални колектор пречника 500 мм вредности 2,0 милиона Еура. Радови су финансирани донацијом Владе Краљевине Норвешке у износу од 1,25 милиона Еура ,а преосталих 0,75 милиона Еура из Буџета Општине Врбас.
 
 
Ekologija Vrbas
Cхема 4 – Магистрални колектор ЦППОВ- Врбас – Кула Л=12км

     Секундарна канализациона мрежа у Врбасу је у потпуности довршена током 2006.-2007.год. Инвестициона вредност радова је била 2,0 милиона Еура а финансирана је средствима НИП-а у износу од 0,45 милиона Еура, Буџета Општине Врбас 1,1 милиона Еура и Месног самодоприноса И МЗ-Врбас у износу од 0,45 милиона Еура.
     Током 2007.год. започела је изградња примарне и секундарне канализационе мреже у насељима Општине Врбас и "Јужног крака колектора" који доводи отпадне воде насеља Равно Село, Змајево и Бачко Добро Поље до ЦППОВ Врбаса и Куле. Изграђено је око 20 % пројектованих радова у вредности око 2,0 милиона Еура, финансирано од стране Општине Врбас.
 
ИЗРАДА СТУДИЈЕ ИЗВОДЉИВОСТИ ВРБАС
     Општина Врбас, ЈП "Дирекција за изградњу" Врбас и ЈКП "Стандард" су током 2007.год. интензивно сарађивали ЕАР-ом кроз Програм подршке изградње инфраструктуре општина (МИАСП) на изради Студије изводљивости Врбас – Сакупљање и третман отпадних вода.
     Обим Студије изводљивости: Сачинити основу за финансијску процену пројекта, коју ће извршити ЕАР; Направити план који се односи на институционални, организациони и финансијски оквир везан за систем третмана отпадних вода; Направити план изградње и функционисања новог постројења за третман отпадних вода и канализационог система, у складу са законодавством и регулаторним оквиром, као и законима у области заштите животне средине на нивоу Србије и Европске уније.
     Закључци и препоруке Студије изводљивости: Селима у Општини Врбас обезбедити канализациони систем и обезбедити одвођење прикупљених вода на ЦППОВ,где би све прикупљене воде индустрије и становништва пречишћене пре испуштања у канал; ЦППОВ градити у три фазе ( И фаза – капацитет 100 000 ЕС прихвата воде из градске зоне Врбаса, сеоске зоне и индустрије; ИИ фаза – капацитет 50 000 ЕС прихвата воде настале у Кули,како становништва тако и индустрије и ИИИ фаза која подразумева надградњу технолошког процеса путем уклањања азота и фосфора у складу са водопривредним условима; Потребно је формират ново ЈКП у циљу управљања системом за прикупљање и третман отпадних вода. ( Фазност изградње ЦППОВ је предложена због изразитог заостајања изградње канализационе мреже у Кули ).
     За реализацију И фазе процењено је да је потребно 25,0 милиона Еура, од чега би се путем донација из ЕУ-ИПА фондова обезбедило 18,5 милиона Еура, а остатак од 6,5 милиона Еура из домаћих извора ( НИП, ФКУ АПВ, Буџет Општине Врбас ).
 
САРАДЊА СА ПРОГРАМОМ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ЗА РАЗВОЈ – УНДП
     Општина Врбас се 2007.год. "квалификовала" проблемом Великог Бачког канала за Регионални програм "Јачање капацитета за превазилажење проблема у животној средини у земљама Западног Балкана путем санирања приоритетних еколошких црних тачака". Током реализације овог програма уз меке компоненте ће бити довршена изградња Магистралног колектора у дужини од 6 км са изградњом Црпне станице "Кула". Довршетком Магистралног колектора стварају се услови да се прихвате све отпадне воде индустрије и становништва које ће се третирати на ЦППОВ. Овај пројекат се финансира путем донације Владе Холандије у износу од 2,1 милион $ и средствима Еколошког фонда РС у износу од 2,0 милиона $.
ЗАВРШНИ КОРАЦИ
     Фокусирајући се на решавању три највећа еколошка проблема у Србији – Бор, Панчево и Велики Бачки канал крајем 2007.год. Министарство заштите животне средине формирало је Радну групу за Коначно решавање проблема загађења и чишћења Великог Бачког канала. Радну групу чине представници Министарства ЗЖС РС, Еколошког фонда РС,Општина Врбас и Кула, Фонда за капитална улагања АПВ и ЈВП "Воде Војводине". За консултанта је одређен Институт за водопривреду "Јарослав Черни" из Београда.
     Задатак Радне групе је да обезбеди финансирање и усклади све активности на Коначном решавању проблема загађења и чишћења Великог Бачког канала:
Завршетак Система за прикупљање и транспорт отпадних вода и прикључење на ЦППОВ
Реконструкција и/или изградња нових уређаја за третман отпадних вода индустрије које се прикључују на ЦППОВ
Изградња и пуштање у рад ЦППОВ
Измуљење деонице канала у дужини од 6 км кроз Врбас ( укључујући потребан третман ).
Радна група је израдила Акциони план којим се све активности имају завршити до децембра 2010. године .
Литература
www.врбас-нива.нет
Генерални пројекат ЦППОВ Врбаса и Куле, Грађевински факултет ( ГФ ) Београд, април 2005.г.
Претходна студија оправданости ЦППОВ Врбаса и Куле, ГФ Београд, мај 2005.г.
Генерални пројекат ЦППОВ Врбаса и Куле – опис усвојеног решења, ГФ Београд, јун 2006.г.
Тендерска документација за ЦППОВ Врбаса и Куле за изградњу по систему "кључ у руке", ГФ Београд, јун 2006.г.
План детаљне регулације ЦППОВ Врбаса и Куле у Врбасу, ЈП "Дирекција за изградњу" Врбас, јун 2007.год.
Студија о процени утицаја ЦППОВ Врбаса и Куле на животну средину, Факултет техничких наука, Нови Сад, април 2007.г.
Извештај о извршеној стручној контроли Генералног пројекта ЦППОВ Врбаса и Куле, Ревизиона комисија ПС за архитектуру, урбанизам и градитељство, Нови Сад, јун 2006.г.
Локални еколошки акциони план Општине Врбас,ЛЕАП, 2005.г.
Национални еколошки акциони план РС, НЕАП, Предлог, 2006.г.
Генерални пројекат система за евакуацију и пречишћавање отпадних вода насеља у Општини Врбас, Аква-Пројект, Суботица, април 2007.г.
Студија оцене пилот тестова третмана седимената муља у Великом Бачком каналу у Србији, Деконта (Чешка Република ), октобар 2006.г.
Студија изводљивости Врбас – Сакупљање и третман отпадних вода, Европска агенција за реконструкцију (ЕАР), Београд, новембар 2007.г.
www.misp-serbia.rs
www.undp.org.yu/montenegro/rep/index.html