"По добијању резултата, пре свега као државни службеник, као потпредседник Владе Војводине, упутио сам хитне дописе председнику Владе Србије и министру за пољопривреду, у којима сам их обавестио о пристиглим резултатима и тражио адекватан одговор и акцију у што краћем року, а најдаље за 24 часа. Нажалост, нико се није огласио од државних институција. Штавише, прошле недеље су 'изашли' са резултатима из исте лабораторије да је млеко на граничним вредностима. Резултати анализе који су стигли 18. фебруара 2013. године показали су, међутим, да у 26 од 35 узорака, концентрација афлатоксина М1 прелази максимално дозвољене концентрације, у неким случајевима и до два пута више", рекао је Јешић.
Када је видео реакције људи из целе Србије на друштвеним мрежама, који су од њега тражили одговор, како је објаснио, Јешић је објавио на свом twitter налогу резултате истраживања. "И поред тога што сам државни службеник, ја сам, пре свега, отац двоје деце и неко ко је одговоран да се бави овим послом. Због тога сам упозорио јавност Србије о квалитету млека", рекао је Јешић и додао да су након добијања резултата, уследиле разне врсте притисака на њега и његове сараднике. "Једина одбрана од притисака је потпуна јавност у пословању и раду", рекао је Јешић и изразио очекивање да ће држава почети што пре да ради свој посао. Објављивањем добијених резултата завршавају се све његове ингеренције, које су, кад је у питању исправност хране, у рукама државе, објаснио је Јешић.
Потпредседник Владе је додао да је до контаминације млека дошло из кукуруза и подсетио да је још у септембру прошле године било јасно да је кукуруз због суше пун афлатоксина. Он је додао да је узрок за овакво стање, зараженост прошлогодишњег рода кукуруза афлатоксином и да до овога не би ни дошло да се на време реаговало. "Још тада је стање могло да се санира, али сада се стока храни тим кукурузом који је био заражен. Одређеним процесима све то може да се санира и сада, али мора држава да реагује. Ако будемо гурали главу у песак, ово ће нам се дешавати до наредног рода кукуруза. Могуће је да неки од произвођача једанпут имају, а други пут немају афлатоксин у својим производима, што зависи од добављача. Али, оно што смо сазнали од прерађивача млека - то је да трендови са афлатоксинима расту", рекао је Јешић.
Извор: сајт Владе АП Војводине