СЛОБОДАН ЕЛЕЗОВИЋ, књижевник

 
    Слободан Елезовић
    књижевник
    у разговору за vrbas.net ...

        Из штампе је недавно изашла нова књига врбаског писца Слободана Елезовића «Биоскоп Култура». Овога пута Елезовић је на редак начин странице књиге посветио биоскопу и свим љубитељима филмске уметности, и у тренутку када у нашој држави замире биоскопска делатност, Елезовић је кроз анагдоте десетине ликова везане за сам биоскоп и филм, још једном покушао да удахне живот посрнулој делатности у нади да и за њу постоји боља будућност.

    vrbas.net : Одакле идеја да књигу посветите управо биоскопу и догађајима у и око њега ?

    Елезовић : Књига – драма «Биоскоп Југославија» настала је на основу мотива из пет књига Подгоричанина Радосава Поповића Цица. Он је једини и оригинални писац у чијим књигама је биоскоп главни јунак. Пратећи његов животни век и напредовање у послу од поништавача улазница до председника Удружења бископа СФРЈ, уз сведочења о историјату култних кина «Култура» у Подгорици и «Слобода» у Врбасу, покушао сам направити занимљиву драмску причу о успонима и падовима биоскопске мреже у последњих шездесет година. Шаљемо поруку да биоскопе треба осавременити и отварати тамо где их још нема, уместо што их небрига државе и друштвене заједнице гаси, масовно и систематски. Кажу да су Поповићеве и моја књига добре основе за квалитетан и шармантан филмски сценарио. Реакције многих читалаца и рецензенти то недвосмислено потврђују, а и књиге већ одавно нема у књижарама.

    vrbas.net : Имате ли наду или се ради само о илузији да једна књига може поправити аларматно стање у биоскопској делатности ?

    Елезовић : Ниједна књига не може променити свет, али га може учинити лепшим и подношљивијим местом за живљење. Тако ни књига «Биоскоп Култура» не може зауставити гашење биоскопа по Србији. Она само отвара низ питања о смислу филмске уметности данас код нас. Апелује на свест оних који се баве културном политиком, који су уметници а не чиновници, да се максимално ангажују око нормализовања и регулисања стања у филмској области и зауставити њено даље пропадање. Срамота је и грехота дозволити да се биоскопи затварају у 110 – ој годишњици од приказивања првог филма у Београду. Зар и југословенска Кинотека није још увек на сјајном четвртом месту у свету по свом филмском фонду, који је непроцењиво филмско благо ?

    vrbas.net : Каква су сећања ваше генерације на биоскопске сале ?

    Елезовић : Моја генерација памти биоскоп онако како је описан у Поповићевим и у мојој књизи. За нас је осветљени екран у пуној сали био право мало путовање око света за стотинак минута. И данас је фим за нас слатка продавница тајни и чудесна галерија покретних слика. Ако је документарни филм исечак из стварног живота, играни филм је засигурно више од живота. У мраку биоскопске дворане ређале су се многе прве љубави. Идентификовали смо се са позитивним јунацима који су бранили истину, правду, љубав и малог, обичног човека. Од коментара за време пројекције и догодовштина у сали и испред ње, може се снимити много лепши филм од култног остварења «Биоскоп Парадизо». Зато је биоскоп био чаробно место за младе генерације, али и за оне које нису хтеле да прознају и да се помире са чињеницом како више нису младе.

    vrbas.net : Ко су главни јунаци вашег новог дела ?

    Елезовић : У књизи «Биоскоп Култура», уз осамдесетак ликова, забележено је тридесетак необичних анегдота и седамдесетак мудрих изрека, пошалица, афоризама и пословица везаних за рад биоскопа у Подгорици и у Врбасу. Ту је галерија незаборавних ликова од редара, преко благајника и кинооператера до дежурних милиционера и ватрогасаца, као и осталих посетилаца. Нису заборављени ни продавци семенки и штолверки, ни тапкароши. Уосталом чим су нестали тапкароши одзвонило је и биоскопској бранши. Филм данас више није авантура духа. Сале су запуштене, хладне и напуштене. Филмови се приказују и за пар гледаоца. Човеку са жаљењем дође да их запита на вратима : Је ли вас ноћас страх саме у овој тмуши ? То питање треба стално постављати одговорнима у култури, до Министарства и назад. Прави одговори и решења сигурно постоје. Треба само добра воља и средстава да се до њих дође.

    vrbas.net : Како спасити биоскопску делатност ?

    Елезовић : У развијеном и богатијем свету боископи се ратко гасе. Тамо се бележи благ, али константан пораст броја гледалаца и прихода. Уређени свет улаже у произвођачку и приказивачку филмску делатност. Пиратерија је драстично законски санкционисана. Примењују се упутни и корисни закони о кинематографији. Статус, положај, обавезе и права филмских радника не доводе се у питање. Омогућено им је врхунско стручно образовање и усавршавање, као и најсавременија техника. Комфор сала и услуга су на највишем нивоу. Нема недостатака копија, већ се исти филм гледа у исто време у свим већим градовима. Не снимају се бофл филмови уз помоћ штапа и канапа. Не увози се свашта за гледање. Медији подржавају уметнички квалитетна остварења. Приказивачи нису запостављени. Само залутали у култури мисле да ова животно важна духовна делатност може сама да опстане на тржишту и буде профитабилна. Без материјалне и сваке друге помоћи државе и друштва, уз одговоран и савестан рад запослених, не би опстала ни једна галерија, позориште, опера, библиотека, балет, музеј, аматерски КУД, па ни биоскопи. А они су радили и за време два светска рата, у време највеће светске инфлације 1993. године и када је бомбардована СРЈ 1999. године.
     
 
 
vrbas.net    04.09.2006.

Претрага

Општинска управа Врбас

Адреса: М. Тита 89, Врбас, 21460

Телефон: +381.21.7954.000

E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

ПРЕДУЗЕЋА И УСТАНОВЕ

КЦ Врбас

Културни центар Врбас

Дом здравља

ДЗ "Вељко Влаховић"

ЈКП Стандард

Јавно комунално предузеће

ЦСР Врбас

Центар за социјални рад

ЈКП "Комуналац"

Јавно комунално предузеће

ЦФК Врбас

Центар за физичку културу

ТОО Врбас

Туристичка организација општине Врбас

Bиблиотека Vrbas

Јавна библиотека „Данило Киш"