Слободан Елезовић
књижевник
у разговору за vrbas.net ...
књижевник
у разговору за vrbas.net ...
Из штампе је недавно изашла нова књига врбаског писца Слободана Елезовића «Биоскоп Култура». Овога пута Елезовић је на редак начин странице књиге посветио биоскопу и свим љубитељима филмске уметности, и у тренутку када у нашој држави замире биоскопска делатност, Елезовић је кроз анагдоте десетине ликова везане за сам биоскоп и филм, још једном покушао да удахне живот посрнулој делатности у нади да и за њу постоји боља будућност.
vrbas.net : Одакле идеја да књигу посветите управо биоскопу и догађајима у и око њега ?
Елезовић : Књига – драма «Биоскоп Југославија» настала је на основу мотива из пет књига Подгоричанина Радосава Поповића Цица. Он је једини и оригинални писац у чијим књигама је биоскоп главни јунак. Пратећи његов животни век и напредовање у послу од поништавача улазница до председника Удружења бископа СФРЈ, уз сведочења о историјату култних кина «Култура» у Подгорици и «Слобода» у Врбасу, покушао сам направити занимљиву драмску причу о успонима и падовима биоскопске мреже у последњих шездесет година. Шаљемо поруку да биоскопе треба осавременити и отварати тамо где их још нема, уместо што их небрига државе и друштвене заједнице гаси, масовно и систематски. Кажу да су Поповићеве и моја књига добре основе за квалитетан и шармантан филмски сценарио. Реакције многих читалаца и рецензенти то недвосмислено потврђују, а и књиге већ одавно нема у књижарама.
vrbas.net : Имате ли наду или се ради само о илузији да једна књига може поправити аларматно стање у биоскопској делатности ?
Елезовић : Ниједна књига не може променити свет, али га може учинити лепшим и подношљивијим местом за живљење. Тако ни књига «Биоскоп Култура» не може зауставити гашење биоскопа по Србији. Она само отвара низ питања о смислу филмске уметности данас код нас. Апелује на свест оних који се баве културном политиком, који су уметници а не чиновници, да се максимално ангажују око нормализовања и регулисања стања у филмској области и зауставити њено даље пропадање. Срамота је и грехота дозволити да се биоскопи затварају у 110 – ој годишњици од приказивања првог филма у Београду. Зар и југословенска Кинотека није још увек на сјајном четвртом месту у свету по свом филмском фонду, који је непроцењиво филмско благо ?
vrbas.net : Каква су сећања ваше генерације на биоскопске сале ?
Елезовић : Моја генерација памти биоскоп онако како је описан у Поповићевим и у мојој књизи. За нас је осветљени екран у пуној сали био право мало путовање око света за стотинак минута. И данас је фим за нас слатка продавница тајни и чудесна галерија покретних слика. Ако је документарни филм исечак из стварног живота, играни филм је засигурно више од живота. У мраку биоскопске дворане ређале су се многе прве љубави. Идентификовали смо се са позитивним јунацима који су бранили истину, правду, љубав и малог, обичног човека. Од коментара за време пројекције и догодовштина у сали и испред ње, може се снимити много лепши филм од култног остварења «Биоскоп Парадизо». Зато је биоскоп био чаробно место за младе генерације, али и за оне које нису хтеле да прознају и да се помире са чињеницом како више нису младе.
vrbas.net : Ко су главни јунаци вашег новог дела ?
Елезовић : У књизи «Биоскоп Култура», уз осамдесетак ликова, забележено је тридесетак необичних анегдота и седамдесетак мудрих изрека, пошалица, афоризама и пословица везаних за рад биоскопа у Подгорици и у Врбасу. Ту је галерија незаборавних ликова од редара, преко благајника и кинооператера до дежурних милиционера и ватрогасаца, као и осталих посетилаца. Нису заборављени ни продавци семенки и штолверки, ни тапкароши. Уосталом чим су нестали тапкароши одзвонило је и биоскопској бранши. Филм данас више није авантура духа. Сале су запуштене, хладне и напуштене. Филмови се приказују и за пар гледаоца. Човеку са жаљењем дође да их запита на вратима : Је ли вас ноћас страх саме у овој тмуши ? То питање треба стално постављати одговорнима у култури, до Министарства и назад. Прави одговори и решења сигурно постоје. Треба само добра воља и средстава да се до њих дође.
vrbas.net : Како спасити биоскопску делатност ?
Елезовић : У развијеном и богатијем свету боископи се ратко гасе. Тамо се бележи благ, али константан пораст броја гледалаца и прихода. Уређени свет улаже у произвођачку и приказивачку филмску делатност. Пиратерија је драстично законски санкционисана. Примењују се упутни и корисни закони о кинематографији. Статус, положај, обавезе и права филмских радника не доводе се у питање. Омогућено им је врхунско стручно образовање и усавршавање, као и најсавременија техника. Комфор сала и услуга су на највишем нивоу. Нема недостатака копија, већ се исти филм гледа у исто време у свим већим градовима. Не снимају се бофл филмови уз помоћ штапа и канапа. Не увози се свашта за гледање. Медији подржавају уметнички квалитетна остварења. Приказивачи нису запостављени. Само залутали у култури мисле да ова животно важна духовна делатност може сама да опстане на тржишту и буде профитабилна. Без материјалне и сваке друге помоћи државе и друштва, уз одговоран и савестан рад запослених, не би опстала ни једна галерија, позориште, опера, библиотека, балет, музеј, аматерски КУД, па ни биоскопи. А они су радили и за време два светска рата, у време највеће светске инфлације 1993. године и када је бомбардована СРЈ 1999. године.
vrbas.net : Одакле идеја да књигу посветите управо биоскопу и догађајима у и око њега ?
Елезовић : Књига – драма «Биоскоп Југославија» настала је на основу мотива из пет књига Подгоричанина Радосава Поповића Цица. Он је једини и оригинални писац у чијим књигама је биоскоп главни јунак. Пратећи његов животни век и напредовање у послу од поништавача улазница до председника Удружења бископа СФРЈ, уз сведочења о историјату култних кина «Култура» у Подгорици и «Слобода» у Врбасу, покушао сам направити занимљиву драмску причу о успонима и падовима биоскопске мреже у последњих шездесет година. Шаљемо поруку да биоскопе треба осавременити и отварати тамо где их још нема, уместо што их небрига државе и друштвене заједнице гаси, масовно и систематски. Кажу да су Поповићеве и моја књига добре основе за квалитетан и шармантан филмски сценарио. Реакције многих читалаца и рецензенти то недвосмислено потврђују, а и књиге већ одавно нема у књижарама.
vrbas.net : Имате ли наду или се ради само о илузији да једна књига може поправити аларматно стање у биоскопској делатности ?
Елезовић : Ниједна књига не може променити свет, али га може учинити лепшим и подношљивијим местом за живљење. Тако ни књига «Биоскоп Култура» не може зауставити гашење биоскопа по Србији. Она само отвара низ питања о смислу филмске уметности данас код нас. Апелује на свест оних који се баве културном политиком, који су уметници а не чиновници, да се максимално ангажују око нормализовања и регулисања стања у филмској области и зауставити њено даље пропадање. Срамота је и грехота дозволити да се биоскопи затварају у 110 – ој годишњици од приказивања првог филма у Београду. Зар и југословенска Кинотека није још увек на сјајном четвртом месту у свету по свом филмском фонду, који је непроцењиво филмско благо ?
vrbas.net : Каква су сећања ваше генерације на биоскопске сале ?
Елезовић : Моја генерација памти биоскоп онако како је описан у Поповићевим и у мојој књизи. За нас је осветљени екран у пуној сали био право мало путовање око света за стотинак минута. И данас је фим за нас слатка продавница тајни и чудесна галерија покретних слика. Ако је документарни филм исечак из стварног живота, играни филм је засигурно више од живота. У мраку биоскопске дворане ређале су се многе прве љубави. Идентификовали смо се са позитивним јунацима који су бранили истину, правду, љубав и малог, обичног човека. Од коментара за време пројекције и догодовштина у сали и испред ње, може се снимити много лепши филм од култног остварења «Биоскоп Парадизо». Зато је биоскоп био чаробно место за младе генерације, али и за оне које нису хтеле да прознају и да се помире са чињеницом како више нису младе.
vrbas.net : Ко су главни јунаци вашег новог дела ?
Елезовић : У књизи «Биоскоп Култура», уз осамдесетак ликова, забележено је тридесетак необичних анегдота и седамдесетак мудрих изрека, пошалица, афоризама и пословица везаних за рад биоскопа у Подгорици и у Врбасу. Ту је галерија незаборавних ликова од редара, преко благајника и кинооператера до дежурних милиционера и ватрогасаца, као и осталих посетилаца. Нису заборављени ни продавци семенки и штолверки, ни тапкароши. Уосталом чим су нестали тапкароши одзвонило је и биоскопској бранши. Филм данас више није авантура духа. Сале су запуштене, хладне и напуштене. Филмови се приказују и за пар гледаоца. Човеку са жаљењем дође да их запита на вратима : Је ли вас ноћас страх саме у овој тмуши ? То питање треба стално постављати одговорнима у култури, до Министарства и назад. Прави одговори и решења сигурно постоје. Треба само добра воља и средстава да се до њих дође.
vrbas.net : Како спасити биоскопску делатност ?
Елезовић : У развијеном и богатијем свету боископи се ратко гасе. Тамо се бележи благ, али константан пораст броја гледалаца и прихода. Уређени свет улаже у произвођачку и приказивачку филмску делатност. Пиратерија је драстично законски санкционисана. Примењују се упутни и корисни закони о кинематографији. Статус, положај, обавезе и права филмских радника не доводе се у питање. Омогућено им је врхунско стручно образовање и усавршавање, као и најсавременија техника. Комфор сала и услуга су на највишем нивоу. Нема недостатака копија, већ се исти филм гледа у исто време у свим већим градовима. Не снимају се бофл филмови уз помоћ штапа и канапа. Не увози се свашта за гледање. Медији подржавају уметнички квалитетна остварења. Приказивачи нису запостављени. Само залутали у култури мисле да ова животно важна духовна делатност може сама да опстане на тржишту и буде профитабилна. Без материјалне и сваке друге помоћи државе и друштва, уз одговоран и савестан рад запослених, не би опстала ни једна галерија, позориште, опера, библиотека, балет, музеј, аматерски КУД, па ни биоскопи. А они су радили и за време два светска рата, у време највеће светске инфлације 1993. године и када је бомбардована СРЈ 1999. године.
vrbas.net 04.09.2006.