"Овај систем колоквијално се назива 'мапе које говоре'. То је скуп база података, програма и хардвера који пружа нове могућности у манипулацијама просторним подацима, посебно повезивањем графичких података о простору са табеларним подацима. На тај начин се постиже већа ефикасност у управљању просторним ресурсима и планирању будућих потреба заједнице. ГИС је инструменст високог квалитета који подржава и убрзава процес доношења одлука", појаснио је Миловић. Он је истакао да ГИС подразумева преклапање неколико слојева који садрже податке о различитим темама, а сваки слој је повезан са својом базом података, те се њиховим комбиновањем отвара могућност за нове врсте анализа. "ГИС ће у себи објединити податке карте и књиге непокретности, затим мрежа струје, воде, гаса, даљинског грејања, телекомуникација и отпадних вода, катастре дрвећа, гробља, зелених површина, биотопа и водених површина, путне мреже и много чега другог. Важан је и за пољопривреду јер ће омогућити да се на једном месту оствари увид у површине парцела, кастарске бројеве, власничку структуру, податке о хипотеци или закупу, а може садржати и мапу култура, податке о врсти земљишта, врсти хибрида, штеточинама које се појављују или хемијској анализи земље", рекао је Миловић.
Према његовим речима, ГИС се уводи ради повећања укупне ефикасности и ефективности администрације и повећања квалитета услуга. "У геоинформациони систем би требало бити укључена сва јавна предузећа, Општинска управа, Пошта, Телеком, СББ, банке, пољопривредне станице, Пореска управа и многе друге установе. Сви ће појединачно имати обавезе да дигитализују своје податке и имаће могућност да њима управљају у оквиру система, а имаће и увид у податке других. Једним кликом миша долазиће се до података до којих се некада долазило након месеци потраге. Каснимо за осталим градовима у изради овог пројекта и морамо се потрудити да надокнадимо изгубљено, због чега смо израду ГИС-а пројектовали у плану пословања за 2014. годину", рекао је Миловић.