"Подсећамо Вас да по ССП-у, од 2017. године Србија ће бити дужна да омогући страним корпорацијама да купују пољопривредно земљиште под истим условима као и наши грађани. Либерализација и приватизација државног земљишта представља огроман ризик за очување здраве аграрне политике, која се базира на јачању малих и средњих пољопривредних газдинстава и балансираном руралном развоју. Несумљиво да је либерализација продаје пољопривредног земљишта код нас, а и у свим државама Источне Европе, је довела до 'отимања земље' и концентрације земљишта у власништву мале групе агро-корпорација. Агро-корпорације доминирају у власништву огромних површина најплоднијих ораница и 'плене' велику већину развојних фондова и пољопривредних субвенција, што директно утиче на одрживост малих сеоских газдинстава. У Европи, велике фарме са преко 100 хектара, сачињавају само 3% пољопривредних фарми, а у исто време заузимају 50% територије. У Мађарској, 100 најбогатијих пољопривредника прима 90% укупних пољопривредних субвенција које долазе из ЕУ. Либерализацијом прехрамбеног тржишта и продаје земље, првих шест година од уласка у ЕУ, Мађарски мали фармери су редом банкротирали, јер нису били у стању да се боре са конкуренцијом корпорација. Нема никакве сумње да се Србији спрема сличан сценарио", наводи се у писму. Еколози и чланови Асоцијације упозоравају да се продајом земље губи извор прихода, прехрамбена сигурност и могућност да одбране од ГМО прехрамбених производа. Они истичу да је овакав агробизнис, поред ГМО-а, фокусиран на индустријску пољопривреду која подразумева висок степен експлоатације и униставања природних ресурса, земљишта и водних резерви.
"Србија мора да се избори за суспензију Члана 63. из ССП-а. Хрвати су на време кренули у преговоре са ЕУ, успевши да истерају прелазни период од 9 година од момента уласка у ЕУ и тиме су одложили продају земљишта странцима. То значи да ће хрватско пољопривредно земљиште остати формално заштићено најкраће до 2022. године. Пољска је успела да одложи чак на 12 година, док је Мађарска забранила продају, по цену кршења свих потписаних обавеза са ЕУ, сматрајући их штетним уговором по националне интересе. С друге стране, Србија којој се не назире датум уласка у ЕУ, ће од 2017. године, пет година раније него Хрватска, бити дужна да либерализује продају пољопривредног земљишта. Србија има потпуно право и шансу да у преговорима затражи прелазни период, као што су то учинили Хрвати. У случају недостатка слуха за овај предлог, спремни смо спровести кампању анимације свих заинтересованих субјеката у Србији у спречавању, по нашој основаној сумњи, издаје националних интереса", наводи се у отвореном писму које су потписали директор АРИС-а Владимир Филиповић и председник ЕПВ Ратко Ђурђевац.
