Брига о менталном здрављу у доба короне

Савет за здравље општине Врбас, поводом Светског дана здравља који се обележава 07. априла, јавности се обратио текстом који се бави темом менталног здравља у данима пандемије и борбе против вируса COVID 19.

Брига о менталном здрављу у доба короне

Пише: др Неда Грбовић, неуропсихијатар, Општа болница Врбас

Пре годину дана је деловало да ће пандемија кратко трајати и да ћемо се брзо вратити својим рутинама, сада је далеко извесније да ће нови начин живота пун здравствене и економске неизвесности потрајати још једно време. Кроз анкете са грађанима или преко извештаја стручњака знамо да значајан број људи доживљава овакву ситуацију као веома стресну и исцрпљујућу. Међутим, осим што извештавају о стресу због опасности коју пандемија носи са собом и због фрустрација проистеклих из мера заштите, људи често извештавају и о додатној узнемирености. управо због чињенице да су под стресом, да су уплашени, љути или очајни.

Да ли је нормално очајавати или паничити због короне?

На ово питање нема једноставног одговора. Пандемија Корона вирусом је захватила велики део становништва који се лечи у Ковид центрима. То је колективни психосоцијални стрес који може да угрози и има значајан утицај на ментално здравље. Ситуација је нова и неизвесна, а болест може бити тешка са последицама на психичком и телесном плану. Обавезује нас на појачану бригу о себи, другима, заједници и да променимо наше животне навике. Најчешће реакције су страх и анксиозност, а очекиване су и појачане емоционалне реакције као што су: депресивност, паника, негативне мисли и појачана иритабилност. Људи доживљавају читаву палету непријатних емоција попут страха, бриге, анксиозности и очаја, али и да боље функционишу и током и након кризе они који добро препознају своја осећања, разумеју зашто се плаше и брину или паниче и како је то што осећају повезано са њиховим потребама и циљевима и са карактеристикама ситуације у којој се налазе.

Свима нама пада квалитет живота и наравно да постоји ризик за развој менталних поремећаја и сметњи. Ако порадимо на нашој психолошкој флексибилности тј. ако прилагодимо понашање, преузмемо одговорност за исто, променимо животне ставове постижемо оптималан ниво самозаштите, отпорност тј. резилијентност и чувамо ментално здравље. Вирус корона је комплексан изазов за све нас и како ћемо се прилагодити зависи од наших личних снага и подршке околине. Уколико осећате да нисте у могућности да се сами изборите и ситуација превазилази ваше капацитете потражите помоћ.

Добро би било направити извесне разлике између панике и осталих сличних (али делимично и другачијих) реакција као што су анксиозност и страх. Паника је реакција интензивног страха која се јавља када се осећамо сасвим беспомоћним да променимо или избегнемо околности које доживљавамо као екстремно опасне. Тада смо емотивно преплављени услед ишчекивања надолазеће ситуације која ће на неки начин угрозити наше физичко, психичко, социјално благостање или благостање нама блиских особа. Особа, осетивши панику, може да доживи извесно сужење свести, фокусирајући се на сопствену емоционалну и телесну реакцију на опасност често испољавајући дезорганизовану акцију бега уместо планског тражења решења. Када доживљавамо панику, склони смо да размишљамо катастрофично (Ово је ужас, нешто најгоре што се могло догодити), обесхрабрујуће и ниподаштавајуће према себи (Нема шансе да у овоме останем нормалан, питање је тренутка када ћу полудети; вирус је узео маха и сви ћемо се пре или касније заразити и умрети) и да будемо ригидни у тактичком приступању актуелном проблему (Не могу да поднесем да живим у свету у ком постоје такве болести као што је корона).

Дакле, сам осећај панике је суштински покренут нашим доживљајем спољашњих околности као неподношљиво опасних, а да при томе процењујемо да су наше могућности да ту опасност избегнемо или контролишемо минималне или никакве. Најбоље се адаптирају они који умеју да тренутно стање ставе у ширу перспективу и да пронађу неке добре аспекте, чак и у непријатностима.

Како разумети себе и своје реакције?

Прва ствар коју треба да имамо на уму јесте да се наше реакције догађају са разлогом, а не неосновано, насумично, неповезано. Међутим, оно што може више помоћи од некритичког преузимања општих квалификација неких наших доживљавања јесте разумевање да се наше емоционалне реакције дешавају са разлогом; ако смо у околностима које нас непрекидно остављају у неизвесности, природно је, а до извесне мере и корисно, да осетимо нелагоду и анскиозност. Осећамо их јер се налазимо у ситуацији која је стварно или потенцијално угрожавајућа по наше здравље, наше потребе и по наше циљеве. Разумевајући своја непријатна осећања, лакше ћемо разумети и шта је оно што нам је важно, шта нам смета и шта желимо да достигнемо. Разумевајући шта нам је важно и колико нас плаши кад нам је то угрожено, лакше ћемо схватити себе и лакше ћемо се активирати да заштитимо то што нам је важно и да се позитивно ангажујемо.

Кругови подршке?

У контексту короне нормално је да осећамо непријатност јер је то нешто, што је нама важно, наше здравствено стање, још увек нејасно и неизвесно. Насупрот неизвесностима, важно је да се сетимо и онога што нам је сасвим извесно и јасно. Познато нам је да редовном бригом о личној хигијени, дезинфекцијом руку, ношењем маске и одржавањем прописане физичке дистанце, ми активно радимо на смањивању вероватноће да се и сами заразимо. Не само да на овај начин штитимо себе од вируса, него и доприносимо осећају самоефикасности услед тога што имамо контролу над једним делом околности у којима смо.

Следећа важна ствар јесте присећање позитивних страна постојећих околности. Наиме, иако кризне ситуације носе са собом дозу стреса, понекад нам управо та криза омогућава да боље спознамо своје снаге и сазнамо нешто ново о себи. Рецимо, можда никада раније нисмо приметили да нас ручни радови могу опустити и умирити, све док услед ванредних околности нисмо остали са више слободног времена које је требало испунити неким активностима. Окупирати себе активностима у којима уживамо може бити одличан начин да лакше прођемо кроз кризни период и прикупимо снаге за предстојеће изазове.

На који начин можемо да бринемо о менталном здрављу?

Људи генерално имају велики капацитет да се прилагођавају новим околностима, некима за то треба мање, а некима више времена, док је неким људима у овом периоду потребна подршка ближњих или стручних служби. Одређена понашања и ставови могу да нам помогну у томе да се боље носимо са овом ситуацијом. Споменућемо нека од њих.

Опрезност и будност је природна људска реакција која нас мотивише да будемо одговорни и рационални. Адекватна је и реакција контролисања страха, нашег савезника у борби са невидљивим непријатељем.
Унутрашња когнитивна стратегија (прихватање овог лошег искуства као нужан део живота, а не катастрофалан, ужасан и неповољан).
Налажење позитивних прилика (довршавање неких послова, учити нешто ново, фокусирати се на нешто прилагођено индивидуалном контексту).
• Пожељно је да преиспитамо шта је нама лично помагало да превазиђемо разне изазове и искушења и да применимо у актуелној ситуацији.
Потребно је  одржавање социјалних контаката, на дистанци и онлајн. Блиски интерперсонални односи амортизују спољне ефекте и помажу да лакше прођемо кроз ванредну ситуацију.
Добро је ограничити консултовање вести, портала и друштвених мрежа о коронавирусу на једном или два пута дневно. Избегавајте оне садржаје који у вама изазивају узнемиреност, пратите само практичне савете о томе како треба да се заштитите у датом моменту. Усмерите пажњу на друге теме које су вам занимљиве.
Избегавајте информације из непроверених извора
Активно се носити са стресом и осмислити време, направити план, поштовати дневну рутину. Време јe за разумевање, емпатију, солидарност према слабијима, осетљивима.
Урадимо оно што је до нас, преузмимо индивидуалну одговорност да постигнемо колективни имунитет.

КУЛТУРА

Песме Бранислава Зубовића у руском часопису "Рукопис"

08. апр 2021. КУЛТУРА

Песме Бранислава Зубовића у руском часопису "Рукопис"

У најновијем, угледном, међународном књижевном часопису ...

Расписан конкурс за учешће на пролећном ликовном салону УЛУВ 2021

31. мар 2021. КУЛТУРА

Расписан конкурс за учешће на пролећном ликовном салону УЛУВ 2021

Удружење Ликовних уметника општине Врбас, у сарадњи са Ли...

Објављена монографија "Јевреји у Врбасу"

30. мар 2021. КУЛТУРА

Објављена монографија "Јевреји у Врбасу"

Врбас је добио још једну вредну монографију; након објављ...

Врбас добио прву монографију о ликовном стваралаштву

24. мар 2021. КУЛТУРА

Врбас добио прву монографију о ликовном стваралаштву

У Градском музеју Културног центра Врбаса у уторак је јав...

Пролећни конкурс 2021.

16. мар 2021. КУЛТУРА

Пролећни конкурс 2021.

Одељење за децу и младе Јавне библиотеке "Данило Киш", тр...