Национални савет црногорске националне мањине у Србији свечано је у недељу обележио 80. годишњицу колонизације Црногораца у Војводину. Дружењу уз културни програм и пригодне речи у највећој мери усмерене ка постојбини, присуствовале су и многе високе званице - амбасадор Црне Горе у Србији Небојша Ђоковић, генерална конзулка Црне Горе у Србији Невенка Ћировић, потпредседник Покрајинске владе др Милан Попов, министарка саветница у Генералном конзулату Црне Горе у Србији Љиљана Чампара, посланици у Скупштини АП Војводине Александра Ђанковић и Бранко Ћурчић, председник општине Врбас Милан Глушац, председница СО Врбас Тијана Алексић, представници националних савета Руса, Русина, Мађара и Словака, представници удружења Црногораца из Суботице, Сомбора, Кикинде, Змајева, Зрењанина, Ловћенца и Новог Сада, као и представници удружења црногорских племена.
Окупљенима први се обратио Љубиша Симовић, заменик председника Националног савјета црногорске националне мањине.
"Колонизација Црногораца у Војводину је један од најзначајнијих историјских догађаја у новијој историји нашег народа. Данас се сећамо, захваљујемо и славимо. Сећамо се времена великих промена, захваљујемо онима који су тада стварали нове домове и градили темеље живота, славимо наслеђе које су нам оставили. После Другог светског рата пореко 1.000 породица из разних крајева Црне Горе, Лике, Кордуна, Босне и Херцеговине, Далмације и других делова некадашње државе, дошли су у ову равницу. Дошли су са надом али и са страхом, поносом али и са тугом за огњиштима које су морали да напуштају. Дошли су у земљу плодних њива, али празних кућа, у крај подједнако пун могућности и изазова. Они који су дошли нису донијели много, најчешће само вољу, руке спремне да раде и срце пуно вере у боље сутра. Градили су куће, орали земљу, подизали породице, отварали школе и домове културе. Њихова жртва и упорност створила је темеље заједнице у којој данас живимо. Зато смо данас овде да се захвалимо нашим прецима, колонистима, пионирима живота у овој средини. Они нису само населили равницу они су је оживели и оплеменили. Наша обавеза је да чувамо наслеђе, негујемо вредности које су нам оставили, а то су поштење, рад, солидарност, љубав према земљи и комшији", рекао је Симовић.
У име града домаћина, града у коме је и седишта Националног савета Црногораца, присутне је поздравио Милан Глушац, председник општине Врбас.
"Ово није први пут да обележавамо 80. годишњицу колонизације, то траје већ скоро годину дана под покровитељством различитих удружења, а сада под покровитељством Националног савета Црногорац у Србији. Поносни смо што је Национални савет смештен у нашем граду, у Врбасу, то није без разлога јер је у овам граду после Другог светског рата велики број црногорских породица, од мора до Дурмитора, од Голије до Комова и других места, нашло своју будућност у Врбасу. Од тада у овом граду сложно живимо са више од 25 других националних заједница, јер смо једна од највећих мултиетничких средина, заједно се развијали и унапређивали живот за све, за себе и своје потомке. Тада смо израсли у једног од највећих привредних гиганата, у културни и спортски центар, у град отвореног срца, добрих и поштених домаћина у којем има места за све. Ово саборавање треба да нас још једном окрене једне ка другима, да сарађујемо, да склапамо нова пријатељства, да у слози и у љубави разговарамо о нашој постојбини Црној Гори. Општина Врбас биће увек подршка добрим намерама и пројектима који ће овај град чинити још бољим. Живела Србија, живела Црна Гора", поручио је Милан Глушац, председник општине Врбас.
Црногорској заједници окупљеној на свечаности у Врбасу обратио се и др Милан Попов, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за здравство.
"Част ми што имам прилику да заједно са вама учествујем у обележавању 80 година колонозације Црногораца у Војводину. Те далеке 1945. године велики број породица из Црне Горе храбро је кренуло у непознато, у пресељење у места у тадашњем Кулском, Бачкотополском, Новосадском и Сомборском срезу. Поред организованог насељавања које је ишло преко Главне комисије за насељавање бораца, ишло је и стихијско али у мањем броју. У сваком случају, огроман број породица стигао је у Војводину и са собом донеле оно најважније - своје чланове. Већ мултиетничка и мултикултурална Војводина се тада још обогатила вредним, паметним, храбрим људима који су донели своју традицију, културу, веру и вредност чојства и јунаштва. Та прва генрација ваших предака све је то успешно уткала у ткиво суживота у Војводини, а самим тим Војводина је постала боља и богатија. Активно учешће прве и друге генерације досељеника у привреди, политици, образовању тадашње СФРЈ, допринело је брзом развоју Бачке, а нарочито града Врбаса, који је тада заузео једно од водећих места на листи индустријских центара тог времена. На вама као њиховим наследницима је да наставите да негујете обичаје из крајева Црне Горе одакле су вам корени и да даље обугаћујете културну слику Војводине и Србије. Неговањем сећања на претке не заборављамо нашу историју већ учећи из ње имамо шансу да мање грешимо у будућности. Покрајинска влада на челу са председницом Мајом Гојковић вам честита јубилеј са жељом да као трећа и четврта генерација ваших предака, наставите да Војводину и Србију чините лепшом и пожељнијом за заједнички живот", рекао је др Попов.
Амбасадор Црне Горе у Србији Небојша Ђоковић пренео је колонизованим Црногрцима подршку "из завичаја".
"Драги потомци наших досељеника, овај јубилеј подсећа нас на храброст првих генерација које су након Другог светског рата напустиле своје домове у Црној Гори и кренуле у непознато, тражећи нови живот на равницима Војводине. Донели су са собом рад, упорност, вредност и обичаје који данас чине темељ ове заједице. Створили су места где се људи међусобно подржавају, граде пријатељске везе и чувају традицију својих предака. управо тај дух и преданост обликовали су карактер Врбаса и оставили трајан траг у животима генетрација које су уследиле. Око 38.000 људи је пресељено, или око 10 одсто укупне популације у тадашњој Црној Гори. То је највећа сеоба из Црне Горе под покровитељством државе, и ваши преци донели су нову енергију, виталност, обичаје и дуг горштачке племенитости у нови завичај. Желим да захвалим свим грађанима, институцијама и удружењима који својим залагањем чувају пријатељства, међусобно поштовање и заједништво. Ваша посвећеност чини Врбас местом на које можемо бити поносни, место где се историја сусреће са садашњошћу, где традиција инспирише сваки нови корак ка бољој будућности. Амбасада Црне Горе остаје посвећена даљем јачању сарадње, унапређењу добросуседских односа и јачању пријатељских веза иумеђу Црне Горе и Србије, у духу партнерства и међусобног поштовања. Честитам вам овај значајни јубилеј и желим Врбасу и Врбашанима мир, стабилност и просперитет у годинама које долазе", поручио је амбасадор Ђоковић.
Госте је поздравио и Драгољуб Маловић, председник Националног савета црногорске националне мањине у Србији.
У наставку, о првим данима у новој средини говорио је Костадин Бјелица из Опутних Рудина, данас у деветој деценији, а некада као најмлађи члан колонозоване породице Бјелица пристигао у Врбас, затим чуле су се гусле и препознатљиве песме које прате свако црногорско весеље у Војводини, из крила и из грла младих црногорских генерација у Војводини, као залог да наслеђе има ко до носи и умеће да га преда будућим генерацијама, да се ништа не заборави. На почетку програма химне Србије и Црне Горе извео је хор Основне школе "Петар Петровић Његош".
