Песничка манифестација "Мај равнице и младости" која је одржана 7. маја 1968. године у Врбасу и на којој је учествовало педесетак младих пеника из Сомбора, Куле, Врбаса, Србобрана и Бачке Паланке узима се за почетак Фестивала који ће већ од следеће године прерасти у југословенску манифестацију и добити такмичарски карактер.
Током три деценије трајања, на конкурс Фестивала се јавило преко пет хиљада младих стваралаца. На овом Фестивалу су прве значајније кораке учунили песници: Радомир Мићуновић, Раша Ливада, Бранко Кукић, Младен Срђан Волареић, Марија Шимоковић, Татјана Лукић, Јован Николић, Зоран Ђерић, Благоје Баковић, Саша Јеленковић, Гојко Божовић, Радомир Андрић, Драгомир Брајковић, Милан Ненадић, Вујица Решин Туцић, Даринка Јеврић, Мирослав Алексић, Миодраг Раичевић, и многи други.
Угледу Фестивала су својим присуством допринели и неки од најзначајнијих песника попут Десанке Максимовић, Оскара Давића, Густава Крклеца, Бранка Ћопића, Душана Костића, Мирослава Антића, Ивана В.Лалића, Изета Сарајлића, Душка Трифуновића, Јуре Каштелана, Матије Бећковића, Цирила Злобеца, Бранислава Петровића, Рајка Петрова Нога ....
У оквиру "Трибине критике" о релевантним књижевним темама и значајним књижевним делима говорили су угледни критичари, а значајан је и допринос многобројних музичких, драмских и филмских стваралаца који су на Фестивал привлачили и оне којима песничка реч није прека потреба.
Откривајући и промовишући младе и даровите ствараоце Фестивал је израстао у једну од најзначајнијих књижевних манифестација код нас. Под окриљем Фестивала афирмисали су се и многи овдашњи песници и формирана је врбашка школа рецитовања. Као пратећа манифестација, већ четврт века, одржава се и "Палета младих" на којој је излагало више од 250 младих сликара са простора некадашње Југославије. Од 1990. године Народна библиотека "Данило Киш" додељује и књижевну награду "Станко Симићевић" за најбољу песму о граду домаћину насталу у време Фестивала.
Током три деценије трајања, на конкурс Фестивала се јавило преко пет хиљада младих стваралаца. На овом Фестивалу су прве значајније кораке учунили песници: Радомир Мићуновић, Раша Ливада, Бранко Кукић, Младен Срђан Волареић, Марија Шимоковић, Татјана Лукић, Јован Николић, Зоран Ђерић, Благоје Баковић, Саша Јеленковић, Гојко Божовић, Радомир Андрић, Драгомир Брајковић, Милан Ненадић, Вујица Решин Туцић, Даринка Јеврић, Мирослав Алексић, Миодраг Раичевић, и многи други.
Угледу Фестивала су својим присуством допринели и неки од најзначајнијих песника попут Десанке Максимовић, Оскара Давића, Густава Крклеца, Бранка Ћопића, Душана Костића, Мирослава Антића, Ивана В.Лалића, Изета Сарајлића, Душка Трифуновића, Јуре Каштелана, Матије Бећковића, Цирила Злобеца, Бранислава Петровића, Рајка Петрова Нога ....
У оквиру "Трибине критике" о релевантним књижевним темама и значајним књижевним делима говорили су угледни критичари, а значајан је и допринос многобројних музичких, драмских и филмских стваралаца који су на Фестивал привлачили и оне којима песничка реч није прека потреба.
Откривајући и промовишући младе и даровите ствараоце Фестивал је израстао у једну од најзначајнијих књижевних манифестација код нас. Под окриљем Фестивала афирмисали су се и многи овдашњи песници и формирана је врбашка школа рецитовања. Као пратећа манифестација, већ четврт века, одржава се и "Палета младих" на којој је излагало више од 250 младих сликара са простора некадашње Југославије. Од 1990. године Народна библиотека "Данило Киш" додељује и књижевну награду "Станко Симићевић" за најбољу песму о граду домаћину насталу у време Фестивала.
Победници Фестивала поезије младих
1969. Радомир Мићуновић
1970. Раша Ливада
1971. Бранко Кукић
1972. Младен Срђан Воларевић
1973. Душан Стојковић
1974. Марија Шимоковић
1975. Ђорђо Сладоје
1976. Иван Замода
1977. Без победника
1978. Јагода Замода
1979. Марко Јововић
1980. Марија Миџовић
1981. Јован Николић
1982. Зоран Ђерић
1983. Татјана Лукић
1984. Благоје Баковић
1985. Алојз Ихан
1986. Јовица Хајдер
1987. Љупко Рачић
1988. Богдан Арнаутовић
1989. Мирослав Кирин
1990. Саша Јеленковић
1991. Томислав Домовић
1992. Гојко Божовић
1993. Јелена Алексић
1994. Јовица Јанковић
1995. Дејан Алексић
1996. Павле Горановић
1997. Драгана Буквић
Добитници Откупне награде од 1979.
1979. Андрија Јакелић, ЗагребПалета младих
1980. Златко Кутњак, Ријека
1981. Жарко Врезец, Љубљана
1982. Није одржана
1983. Тута Клавдиј, Нова Горица
1984. Јоже Шубиц, Марибор
1985. Ђорђе Беара, Нови Сад
1986. Милица Мрђа Кузманов, Нови Сад
1987. Ловро Артуковић, Загреб
1988. Јован Шумковски, Скопље
1989. Бранко Бане Миленковић, Загреб
1990. Симон Ђермановић, Београд
1991. Бојана Максимовић, Београд
1992. Ретроспектива
1993. Вера Ђенге, Кикинда
1994. Наташа Дробњак, Нови Сад
1995. Оливера Марић, Нови Сад
1996. Драгана Кнежевић, Београд
1997. Вељко Вујачић, Београд
У оквиру Фестивала поезије младих, већ четврт века, одржава се ликовна манифестација "Палета младих" која окупља даровите сликаре и подржава њихове ликовне амбиције. Избор младих сликара врши селектор кога именује Савет Фестивала и у тој улози су се до сада нашли многи угледни историчари уметности и ликовни критичари.
Свака од приређених изложби, поред занимљивости актуелног ликовног тренутка, нудила је својом концепцијом и назнаке о новим ликовним теденцијама. Међу селекторима су се посебно издвојили историчар уметности из Београда, Никола Кусовац и ликовни критичар из Новог Сада, Сава Степанов. Многи, данас значајни сликари, управо су промовисани на овој смотри.
Свака од приређених изложби, поред занимљивости актуелног ликовног тренутка, нудила је својом концепцијом и назнаке о новим ликовним теденцијама. Међу селекторима су се посебно издвојили историчар уметности из Београда, Никола Кусовац и ликовни критичар из Новог Сада, Сава Степанов. Многи, данас значајни сликари, управо су промовисани на овој смотри.