У организацији Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, у Новом Саду је представљен Геотермални атлас Војводине. У изради студије учествовале су три институције: Рударско-геолошки факултет, Геолошки институт Србије и НИС-Нафтагас, а израду је финансирао Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине. Атлас садржи графички приказ досадашњих сазнања о геотермалним карактеристикама и хидрогеотермалним потенцијалима Земљине коре на територији Војводине до дубине од 2000 метара. Врбас је на овој карти забележен са две бушотине, оном крај Центра за физичку културу “Драго Јововић” и крај старе хирургије. Већ дуже време потенцирамо да је геотермално подземље Војводине богато геотермалним и минералним водама, али недовољно експлоатисано. Постоје нерешени проблеми, као што су право власништва на земљишту и експлоатационо право. Атлас је први корак да се свака локална самоуправа упозна са оним чиме располаже, односно да зна све битне параметре о бушотинама на свом простору, јер је Атлас обухватио 78 бушотина до дубине од 2000 метара и описао њихове битне карактеристике, као што су проточност, температура и салинитет, односно минерализованост воде”, рекао је покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић.
Од 78 бушотина, шест су у приватном власништву, док су остале под надлежношћу НИС-а. Свега 13 бушотина је у експлоатацији. Остале су ван употребе, конзервиране након испитивања, а један број је ликвидиран или оштећен.
Према речима Жељка Видовића, председника општине Врбас, локална самоуправа веома је заинтересована да јој се у власништво врати земља и сви потенцијали који из тога следе, како би природни ресурси могли бити искоришћени на корист свих грађана.
Радослав Стриковић је истакао да се “све те НИС-ове бушотине налазе на земљишту које није НИС-ово и да ће се око тих питања тек тражити решења”. “Разговоре са НИС-ом на ову тему смо започели. Постоје решења да се бушотине дају у дугорочни закуп или да се продају по реалним ценама, а наш предлог је да се бушотине врате у власништво локалним самоуправа”, рекао је Стриковић и додао да се, за разлику од домаћих, јављају компаније из Словеније, Словачке и Мађарске које су заинтересоване да улажу у експлоатацију геотермалних вода.
