Национална служба за запошљавање и општина Врбас организовали су данас седми Сајам запошљавања. Овога пута оглашена је понуда за око 60 слободних радних места код десет послодаваца, што је знантно мање у односу на претходне године. Тако је, на пример, 2011. године незапосленим становницима општине Врбас на Сајму запошљавња било понуђено више од 150 слободних радних места.
"Тај податак може се тумачити као последица економске ситуације у земљи, а са друге стране поставља се питање учинка сајмова запошљавања, који су ограничени због саме чињенице да постоји неразвијена тржишна привреда", рекао је Горан Калуђеровић, шеф врбаске филијале НСЗ. Сведоци смо, додао је Калуђеровић, честог запошљавања преко личних веза, док савремени начин тражења посла подразумева безличан однос између послодавца и лица која траже посао. "Овај однос подразумева да лице које тражи посао понуди послодавцу своје компетенције, на основу којих зависи да ли ће добити посао или не. Без обзира што код незапослених не постоји довољна свест да на овај начин траже посао, он ће бити примаран", истакао је Калуђеровић.
Међу послодавцима који су понудли слободна радна места биле су неке од водећих фирми у општини Врбас, попут „Карнекса“, ПД „Сава Ковачевић“ и „Тривит-пека“. Занимања која су углавном била у понуди су: конобар, шанкер, пекар, посластичар, аутомеханичар, аутоелектричар. Такође, у понуди су била радна места за геронтодомаћице и раднике на одржавању, за потребе Геронтолошког центра и ЦФК „Драго Јововић“. Ови послови су у понуди у овкиру јавних радова.
Понуде за високообразована лица су овог пута изостала, осим што се у „Тривитпеку“ тражио рачуновођа са лиценцом и радним искуством. "Послодавци са отвореним радним местима за високообразоване углавном се појављују преко јавних позива. Послодавци углавном желе да ту радну снагу оспособе за рад у њиховом предузећу. Сходно томе, након републичког јавног позива, расписан је и општински, који се односи на такозвану стручну праксу, где ће путем оспособљавања послодавац видети да ли лице напредује у професији за коју се определило, према радним стандардима послодавца", рекао је Калуђеровић.
Иначе, послодавци који су заинтересовани да обуче лице са одређеним занатским занимањима према својим стандардима, такође могу учествовати на јавном позиву НСЗ. Послодавцу се та обука плаћа, као и лицима која су укључена у њу, а обавеза послодавца је да након обуке задрже анагажована лица у радном односу одређени временски период.