Према последњем попису у општини Врбас од 42.092 становника, радно активно било је 68,88 одсто или 28.994. Омладине од 15 до 29 година било је 8.363 што је 28,84 одсто радно активног или 19,68 одсто укупног броја становника, пренео је податке "Службеног листа општине Врбас" новосадски Дневник.
Ови подаци наведени су у Одлуци о остваривању плана социјалне заштите општине Врбас од 2018. до 2022. године, која је објављена у "Службеном листу општине Врбас". У истом документу наводи се да тренутно у општини Врбас има 5.338 незапослених, од чега је жена више од половине, тачније 2.795. Међу незапосленим налазе се и два доктора наука, 339 факултетски образованих лица, затим 120 са вишом школом, и 1.821 квалификован радник.
Од првог до трећег степена образовања, а то се сматра нестручним радницима, на евиденцији незапослених налази се 2.969 лица, од чега са првим степеном образовања 1.302, са другим 249, а са трећим 1.418.
Од укупног броја регистрованих незапослених лица, највише њих чека посао од једне до две године и то њих 769. "Стаж" чекања на запослење од осам до десет година има 295 лица, а преко десет година на евиденцији је 494. Највећи број незапослених има од 45 до 49 година, а подједнако угрожене су и категорије од 20 до 25 и од 54 до 59 година живота.
Од 5.338 незапослених њих 135 има до 19 година, 523 између 20 и 24 године, 623 између 25 и 29 година, 684 од 30 до 34 године, затим 664 од 35 до 39 година, 667 од 40 до 44 године, 719 између 45 и 49 година, 692 од 50 до 54 године, 494 од 55 до 59 година и 187 од 60 до 65 година живота.
У документу који је локална самоуправа објавила у „Службеном листу општине Врбас” наводи се да су незапосленим лицима доступне многе услуге, међу којима су законом утврђена права, право на материјалну заштиту, услуге едукације – информатичка обука, енглески језик, обука за познатог послодавца, неговатељице, обука за конобаре и куваре, ванредно завршавање основне школе, материјална помоћ последипломском студирању. Оно што је локалној самоуправи потребно, наведено је у усвојеном документу, су саветодавне услуге, већи број преквалификација и доквалификација и бизнис инкубатори.
Подаци потврђују да од укупног броја радно способног становништва општине Врбас, више од петине њих нема посао. Општина Врбас је, како је то за „Дневник” објаснио председник општине Милан Глушац, 70-их и 80-тих година била економски и привредни јака, али сада то више није, мада се и даље сврстава у прву групу развијених локалних самоуправа у Србији. Управо због тога је он прошле године и покренуо иницијативу да се промени група развијености општине Врбас и да се уважи тренутно стање, што би јој омогућило да учествује у расподели за више средстава.
“Врбас јесте некада био економски и привредно јак, али након последњих приватизација то више није. Угасиле су се многе државне фирме, а радници су остали без посла. Само од 2008. до 2011.године 5.500 радника је остало без радног места. Простом рачуницом израчунали смо да само због тога имамо у општинској каси мање 100 милиона динара. Та чињеница говори колико нам тај новац недостаје да би га уложили у инфраструктуру и побољшање животног стандарда наших суграђана”, објаснио је Глушац.
Наш саговорник наглашава да сврставање у развијене општине, Врбасу сада наноси штету, додајући да и статистички подаци како државе тако и Јужнобачког округа показују да се ова локална самоуправа налази испод просека Републике и Покрајине.
“Имамо проблем у функционисању и када конкуришемо на пројекте морамо да издвојимо више средстава из општинске касе, јер се сматрамо развијеном општином, па самим тим и способни да више плаћамо. То у стварности није тако. За сада имамо разумевања влада и Србије и Војводине, али ово питање сврставања у групу развијености свакако треба да се реши и да се најзад уважи садашње, а не оно прошло време“, закључује Глушац.
извор: Дневник
