Три деценије од уласка РК Врбас у Прву савезну лигу

Ветерани Рукометног клуба Врбас обележили су недавно 30 година од историјског успеха клуба - уласка у Прву савезну лигу. Тренутак који је обележио спортске каријере свих чланова клуба, од играча и стручног штаба до руководства, десио се у Приједору, 06. маја 1989. године, након победе над Боснамонтажом у последњем колу Друге савезне лиге, група север, у којој су се надметале екипе из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Војводине.

"Сећам се скоро сваког тренутка са те утакмице. Атмосфера је била фантастична, хала је била пуна гледалаца а нас је пратило више стотина Врбашана. Играчки смо били много бољи од Приједорчана, али у већем делу утакмице нисмо одиграли како треба, вероватно у грчу од њене важности. Била нам је потребна било која победа и са та два бода имали смо исти број бодова као и Партизан из Бјеловара, наш главни ривал за улазак у Прву лигу, али смо били бољи од њих у међусобним сусретима и то нам је доносило пласман у елиту. Победили смо кад је било најважније и остварили највећи успех врбаског рукомета до тада", присетио се златних тренутака Рукометног клуба голман Славко Вујачић.


До историјског успеха тренер Бранислав Кустудић довео је следећи тим: Владимир Војводић, Живко Драшковић, Мирослав Булајић, Небојша Баровић, Драго Јововић, Милан Бјелица, Миливоје Лаушевића, Бранислав Филиповић, Борис Ераковић, Драган Момић, Дамир Кустудић, Веселин Килибарда, Јован Мјеримачка и Славко Вујачић. Ова екипа изнела је целу сезону, била боља од свих ривала и заслужено увела четврти клуб из Војводине међу најбоље клубове Југославије - Металопластику, Медвешчак, Загреб, Црвену звезду, бањалучки Борац и друге.

"Подједнако велики удео у успеху, поред играча и тренера, имало је руководство клуба, које је реализовало визију довођења Врбаса до највишег ранга такмичења. Тај пројекат је трајао можда и десетак година, јер није било лако развијати снажан рукометни центар на само двадесетак километара од већ постојећег, врхунског центра - Црвенке, која је била шампион државе и дала безброј репрезентативаца. Међутим, Вељо Видовић, у првом реду, који је те године био и званично председник, а уствари увек био уз клуб и помогао му, затим Боро Васиљевић, секретар, и тренер Бранислав Кустудић, учинили су право ремек дело. Старији људи који су увек пратили рукомет, говоре да је наш тренер Кустудић, кога се и ја сећам из времена заласка његове каријере, један од најбољих играча у историји рукомета у Врбасу. Када је дошао из Бечеја у Врбас више никада није хтео да оде из клуба, и само такви, потпуно посвећени људи и истински заљубљеници у рукомет могли су да у дело спроведу идеју да Врбас има прволигаша. Сматрам да је кључни тренутак у том пројекту било онда када су Милан Бјелица и Драган Момић стасали у изванредне играче, из генерације рођене 1963. године, која је у кратком периоду масовно прешла у први тим. Тај омладински пројекат дуго година је водио Лимун Копривица и ту је постављен део темеља будућих успеха. Бјелица и Момић су одскакали од других играча, за њима је била јагма и тражили су их други клубови и да су тада отишли, не знам да ли би нам се брзо указала нова шанса за велики успех. Око њих се градио тим, а појачања која су стигла дала су овом тиму додатну снагу; стигао је велики голман Мјеримачка, иначе омладински првак света, па Филиповић и Драшковић, док је Драго Јововић, тада на заласку каријере, доносио неопходно искуство и мир младом тиму. Уз све, надолазиле су млађе снаге, Војводић, Баровић, Килибарда, Кустудић, Булајић, и та симбиоза донела је 1989. године један од највећих успеха рукомета у Врбасу", каже Вујачић.

Тридесет година је, према речима Вујачића, добра дистанца да се објективно оцени неки догађај или процес. "Нама појединачно, овај успех донео је пуно, и на људском и на играчком плану. Бенефит је имао и клуб који је наредних седам, осам година био у највишем рангу такмичења, изнедрио је велики број одличних играча који су направили изузетне каријере, попут Ковачевића, Докнића, Елезовића, Вујадиновића, Гаговића, Милића, Мирицког, Марчете, Ћурковића и других. Кулминација је стигла у финалним борбама за шампионску титулу са београдским Партизаном, у којем су тада била четири човека из Врбаса, што је опет доказ успеха нашег клуба. Промоцију је доживео и град Врбас који је тада трајно постављен на мапу рукометних центара. Та прича траје до дан данас, то је био наш дуг према нашем граду, и важно је да наставимо и даље са радом. Резултати ће поново стићи", поручио је Вујачић. 

КУЛТУРА

Глумац Милан Марић отвара Равно Село Филм Фестивал

12. јун 2019. КУЛТУРА

Глумац Милан Марић отвара Равно Село Филм Фестивал

Наш млади глумац Милан Марић ове године ће бити "Лице у ф...

"РОД" обележио 220 година рођења А. С. Пушкина

10. јун 2019. КУЛТУРА

"РОД" обележио 220 година рођења А. С. Пушкина

У Градском музеју Културног центра Врбаса приређено је по...

Равно Село Филм Фестивал од 21. до 23. јуна

04. јун 2019. КУЛТУРА

Равно Село Филм Фестивал од 21. до 23. јуна

Равно Село Филм Фестивал одржаће се по трећи пут ове годи...

Књижевници из Врбаса најбољи на више конкурса

04. јун 2019. КУЛТУРА

Књижевници из Врбаса најбољи на више конкурса

Последњих неколико недеља књижевници из Врбаса освојили с...

Ансамбли из руске Костроме наступали у Змајеву

03. јун 2019. КУЛТУРА

Ансамбли из руске Костроме наступали у Змајеву

Културно-уметнички ансамбли из Костроме, руског града са ...