Директорка Фабрике уља и биљних масти “Витал” Снежана Ратковић уручила је књижевнику Давиду Албахарију награду “Златни сунцокрет” за збирку прича “Сваке ноћи у другом граду”, у издању Српске књижевне задруге. Ратковић је, на свечаности у београдском хотелу “Касина”, подсетила да “Витал” за разлику од других компанија сматра за своју мисију да подржава и афирмише културу и књижевност и да ће то наставити и у будуће.
Председник жирија Јован Зивлак истакао је да је лауреат кроз 20 прича испољио албахаријевску лакоћу приповедања и особеног тумачења живота. “Албахаријева слика времена је суморна, не без ироније и искрица очајничког хумора који спаја неспојиво”, констатовао је Зивлак и додао да су ове приче “на страни ирационалног, у дослуху са романтичарским идејама које подривају митове о премоћи разума”.
Председник жирија Јован Зивлак истакао је да је лауреат кроз 20 прича испољио албахаријевску лакоћу приповедања и особеног тумачења живота. “Албахаријева слика времена је суморна, не без ироније и искрица очајничког хумора који спаја неспојиво”, констатовао је Зивлак и додао да су ове приче “на страни ирационалног, у дослуху са романтичарским идејама које подривају митове о премоћи разума”.
Албахари је због овог признања допутовао из Канаде. У беседи након уручивања награде, посвећеној значају кратке приче, Албахари је пошао од Вукове дефиниције речи “прича”, за коју је навео народски израз “за причу брате!”, да би затим констатовао да је то најбоља дефиниција кратке приче која му је позната.
“Претварајући се да сам свезнајући приповедач, трудио сам се да испричам приче које у спиралном или кружном приповедању сажимају животе, размишљање у различитим градовима, срединама и историјама, али тако да на крају прича све те разлике постају неважне, јер се све приче, као и сви животи ма где се налазили, завршавају на исти начин”, рекао је Албахари.
“Претварајући се да сам свезнајући приповедач, трудио сам се да испричам приче које у спиралном или кружном приповедању сажимају животе, размишљање у различитим градовима, срединама и историјама, али тако да на крају прича све те разлике постају неважне, јер се све приче, као и сви животи ма где се налазили, завршавају на исти начин”, рекао је Албахари.
