У Јавној библиотеци "Данило Киш" у четвртак је представљена књига приповедака "Прозор пре зазидавања", аутора Момчила Бакрача. Ради се о трећој прозној књизи књижевника из Врбаса, који се љубитељима литературе до сада чешће представљао као песник, аутор 11 збирки поезије. Уз писца, о књизи је говорио и Владимир Копицл, књижевник и критичар.
"Ради се о књизи приповедака, то је моја четврта књига приповедака, и била је у најужем избору за награду 'Иво Андрић', у озбиљној конкуренцији. Приче су потпуно нове, нису оне које су раније биле награђиване на конкурсима. Дакле, ради се о компактном штиву, о само три дуже приче, безмало новеле, у мом маниру, напола фикција напола аутобиографска форма, са реминисценцијама на културолошке предзнаке. Радња је откачена, свака на своју воду, у принципу мање-више говори о смаку света или о овим последњим временима, макар ликови у причама размишљају у тим координатама, као да је неки трачак апокалипсе већ у току. То даје драматски тон, али сви на крају преживаљавају, то је, дакле, и књига приповедака релативно весела. Многи су је похвалили, између осталих Јовица Аћин, Радомир Д. Митрић, Влада Копицл који је био рецензент. Имам и неке препоруке за Лагуну, за нешто будуће, видећемо шта ће бити даље са мојом прозом", истакао је Бакрач говорећи о својој новој књизи.
Рецензент Прозора пре зазидавања, књижевних Владимир Копицл, поручио је да је код Бакрача занимљиво што у свом писању прозе увек има нешто атипично.
"У прошлој књизи имао је једну причу у којој је показао изванредну језичку виртуозност, остале су биле мало класичније, док у овој новој књизи он прави јако занимљив спој нечега што смо раније звали џинс проза, и ових нових, постмодерних стратегија писања, у којима, такође, има језичких игара, разних симболних преврата, много фантазије, нечега што је и лични говор аутора и што је начин фабулирања који тече из његовог искуства, па све до тога, на пример, да у последњој причи, веома занимљивој, практично дописује друго књижевно дело Стивена Кинга и филм Бекство из Шошенка. То је веома занимљив рад, који се заправо јавља у некој форми ембрионалног романа, који би се могао и наставити. Показује се да овај писац сваком новом књигом отворе нову перспективу не само свог писања, него и писања прозе код нас. Пошто то није сасвим безазлена ствар, верујем да ова књига, иначе сам је и двапут читао, заслужује не само читање него нуди ону праву врсту литерарног уживања на својим страницама. Бакрач има смисла за фабулирање, има јако разгранат, развијен језик који садржи елементе и песничког језика и озбиљне нарације, и ово је једна од књига коју ја ове године препоручујем", рекао је Копицл.
Представљање збирке приповедака пред бројним окупљеним Бакрачевим суграђанима, најавила је Милијана Радовановић из Јавне библиотеке, истичући да је су приче писца из Врбаса "у првом лицу, а реалност прича подвојена и грађена из више углова и без, на први преглед, видног природног временског тока".
"Приче иду од најјачих утисака, сећања, па до првих таласа других стварности. Бакрач је заинтересовао публику познавајући многе културне садржаје из света филма, музике, сликарства, књижевности, и зато док пише убацује цитате као део смислених довршетака својих реченица, не наводећи извор, него је цитат природни део његовог вокабулара, који је брз и често дрзак, оштар, а које гради као рестарт и подсећање где читалац да тражи, ако читалац уопште препозна да су исечци, одломци песме, приче, делови неког другог аутора или делови сцене неког филма у приповеци код њега. Приче Бакрачеве нису лепе, нити нелепе, оне су реалне и неким процентом пуне фантазије. Осећај је личан и интиман, као да стварно пише о детињству, стварним људима и догађајима, а фантастична проза, како Бакрач говори, тек треба да буде доминантан елемент путешествија његових писања. За читање Бакрача, нашег суграђанина, ипак, треба неко предзнање у виду бољег познавања литературе, најмање Бекета. Како не крије своје књижевне узоре већ их и помиње у свом изражавању пред читаоцима, ту је немушти захтев да истраже и Карлоса Кастанеду, друге стварности, да убаце део себе у неки други 'филм' одвојене реалности, да погледају садашњост из свих могућих углова. Сам аутор каже да је више читао него писао иако се показао као једна од најпродуктивнијих индивидуа које пишу на овом простору, простору Врбаса", рекла је Радовановић.
