Преглед развоја здравствене службе у Врбасу
У општини Врбас први лекари се помињу у Торзи (Савино Село) 1840. године, а у Врбасу 1842. године. Прве апотеке настају 1861.године у Врбасу, 1882.године у Торзи, 1888. године у Змајеву и 1897. године у Старом Врбасу. Прва привремена болница формирана је у склопу изградње Великог Бачког канала 1794/95. године.
Први Спитаљ је основан почетком XX века. Био је намењен за лечење старих изнемоглих као и за карантин и заразне болести. Први санаторијуми су били приватни Др. Фридриха Хецла, Др. Беле Тесењиа и Др. Милера. 1944. године у Врбасу је постојала позадинска војна болница, а 1945. године Среско Покрајинска болница на чијем челу је био др. Светозар Милатовић. У свом саставу је имала Хируршко, Гинеколошко - акусершко, Интерно и Заразно одељење са око 100 постеља у којој је радило два специјалиста и један лекар опште праксе.
1950. године отворено је Дечије одељење са око 40 постеља. 1951. године Антитуберкулозни диспанзер, а 1954. године по увиду у велику инциденцу ТБЦ-е отвара се наредне године Специјализована болница за лечење плућне туберкулозе (чији је управник био Светислав Савин) са фондом од 70 постеља. Она се 1957. године проширује преко Канала (данашњи ловачки дом) у сврху рехабилитације лечених. Иста престаје са радом 1966. године због престанка потребе за њеним радом.
1955/1956. године је организован Дом Народног Здравља у Врбасу, са 3 амбуланте Опште праксе и Здравственим станицама по насељима општине, амбулантом у фабрици шећера "Бачка", АТД-ом у Врбасу, Општом болницом у Врбасу, Специјализованом болницом за лечење плућне туберкулозе у Врбасу. 1957. године Среска болница добија на коришћење објекте сада Старе болнице у Виноградима уз доградњу дела смештајног простора. 1958.године отвара се ОРЛ одељење са даљим проширењем болничких капацитета а уз преструктуирање истих сагласно измени патологије становништва.
Битан период организације здравства у Врбасу је 70-тих година овога века, у смислу профилисања те стварања нових простора који се састојао у интеграцији Опште болнице, специјализоване болнице за плућну ТБЦ и Дома здравља у Медицински Центар (са првим директором Прим.др. М. Чекицом). Центар се организује по медицинским службама, а повезао је болничко - хоспиталну и функцију амбулантно - поликлиничког лечења те превентивну и куративну делатност. 1967. године отворене су специјалистичке службе обољења ока, зглобно - коштаних обољења, трансфузиологије и медицинске биохемије, а 1969. године урологије и неуропсихијатрије. Отварањем новог Дома здравља 1969. године учињен је значајан помак у унапредјењу основне здравствене заштите се диспанзерским обликом здравствене заштите.
1975. године следи конституција Медицинског Центра у 2 ООУР-а и Радну заједницу као израз ускладјивања са Уставом и Законом о удруженом раду. Организовани су диспанзери за: предшколску, школску децу и омладину, за жене, за плућне болести, за медицину рада. Стоматолошка служба функционисе диспанзерски са централном службом у Дому здравља. Снабдевање лековима и санитетским материјалом организују: апотекарска служба преко градске апотеке, апотеке у Старом Врбасу и преко апотекарских станица у насељима. За стационарни део постоји болничка апотека.У Медицинском центру су формирани: биохемијска служба, служба микробиологије са бактериологијом, рендгенолоска служба, те хигијенско - епидемиолоска служба. Стационарно лечење организовано је у 13 специјалистичких служби: хируршке, за реанимацију и интензивну негу, за педијатрију, за гинекологију и акушерство, за инфективне болести, интернистичке, ОРЛ, за очне болести, за плућне болести, неуропсихијатријске, за физикалну терапију и медицинску рехабилитацију, за трансфузију крви, за ортооптику - плеоптику и логопедију.
Уз све набројане службе образоване су специјалистичке амбуланте. Медицински Центар поред тога својом болницом, специјалистичким те хигијенско - епидемолошким третманом обезбедјује и општине средње Бачке (Србобран, Кула, Мали Идјош, део Бачке Паланке и Бечеја). 1992. године завршетак градње прве фазе Нове болнице наговестио је нову перспективу развоја здравства са савременијим стандардима простора и опреме уз интензивнију дијагностику и терапију, са конфорнијом хоспитализацијом, концентрацијом материјалних потенцијала опреме и људства те функционалнијом повезаношћу.
