У Србији и свету је обележен Међународни дан особа с инвалидитетом. У Србији таквих особа има око 800.000, око 70 одсто од овог броја живи у сиромаштву, а чак 52 одсто уопште не учествује у друштвеном животу своје заједнице. Особе с инвалидитетом суштински су највећа мањина у Србији, веома често су за остатак друштва невидљиви, а ипак се свакодневно сусрећу са отвореном или прикривеном дискриминацијом.
Према подацима Националне слузбе за запошљавање, до септембра 2009. године на евиденцији незапослених налази се 22.438 особа са инвалидитетом, од чега 7.362 жена. Држава и друштво имају обавезу да побољшају положај особа са инвалидитетом и потписан је читав низ међународних докумената који нас на то обавезују. Особе с инвалидитетом, изузев ратних војних инвалида, у већини случајева немају друга примања, осим породичне пензије и права на туђу негу и помоћ, што је врло често недовољно за живот.
Поред друштвених и финансијских препрека, особе с инвалидитетом веома се често сусрећу са физичким препрекама, због чега им је изузетно тешко да се укључе у уобичајене друштвене токове. Ни правне препреке нису занемарљиве, јер су процедуре за добијање неопходних помагала, између осталог и специјалних возила изузетно обимне, па те прописе, после ратификације Европске повеље о правима особа с инвалидитетом, очекује реформа.
