„Крајем децембра 2009. године у општини Врбас на евиденцији назапослених Националне службе за запошљавање било је око 7.900 лица, или нешто више од 10 одсто у односу на укупан број незапослених у јужнобачком округу, који се креће око 70.000. Закључно са претходном годином, у нашој општини било је расписано 3.203 слободна радна места, а НСЗ посредовала је у 3.150 запошљавања, и од тога готово 2.500 запошљавања било је на одређено време“, саопштио је на конференцији за медије Горан Калуђеровић, шеф Националне службе за запошљавање у општини Врбас. Он сматра да је веома битно што је кроз разне програме за запошљавање које су организовали Извршно веће Војводине, тачније Секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова, и локална самоуправа, преко НСЗ запослено 470 лица.
„Радило се о програмима запошљавања приправника и самозапошљавања, затим о јавним радовима, новим запошљавањима, регистрацији пољопривредних газдинстава и сличним програмима. То је значај успех који је изискивао озбиљан труд запослених у нашој служби. Радили смо са смањеним бројем запослених, а они су у сервисирању услуга пружили много више него што се очекивало од њих. Једноставно, пружили су максимум и веома сам задововољан функционисањем службе“, рекао је Калуђеровић.
Говорећи о кретањима на тржишту радне снаге, Калуђеровић је изнео резултате истраживања које је спроведно у нашем региону. „Послодавци који су учествовали у истраживању изнели су потребу за запошљавањем менаџера, економиста и инжењера за рачунски софтвер, када се говори о високој стручној спреми, затим за банкарским службеницима, магационерима, касирима, куварима, конобарима и продавцима у категорији средње стручне спреме, а када говоримо о занатима издвајала се потреба за металцима, браварима, електро инсталатера и месара, и нешто мање за пекарима и ткачима. У групи руковаоца машинама предвиђало се значајније запошљавање возача, а када се ради о једноставним занимањима очекивало се веће запошљавање у грађевинарству, на претовару робе, као и у групи послова за сменовође, груповође и пословође. Послодавци су као посебне навели проблеме у запошљавању аутолакирера и заваривача метала“, рекао је Калуђеровић.
Обраћајући се јавности, посебно незапосленим и послодавцима, чије је спајање један од главних циљева рада НСЗ, Калуђеровић је посебно апострофирао конкурсе за запошљавање који су тренутно актуелни, као што су Конкурс за учешће у финансирању програма за обуку и за потребе послодаваца, Конкурс за спровођење јавних радова, Конкурс за отварање нових радних места, Конкурс за стручно оспособљавање и запошљавање младих – Прва шанса, и Конкурс за самозапошљавање.
„НСЗ ће, кроз функционисање Локалног савета за запошљавање, предложити да се средства из општинског буџета предвиђена за ову намену усмере више за разне обуке нега за неке конкурсе који су слични оним расписаним на републичким нивоу. Боље је обучити некога за тражена занимања на тржишту рада него послодавцима дати одређена средства, а притом се сусретати са неизвесношћу када се говори о запошљавању на неодређено време. Два кључна проблема са којим се сусрећемо су неадекватна способност и недовољне компетенције оних који траже посао и недостатак нових инвестија на нивоу средњих или већих предузећа“, рекао је Калуђеровић.
