У дневном листу Press данас је објављен текст под насловом „Бактерије боље од багера“, који се бави могућношћу да се за измуљавање и чишћење Великог бачког канала, уместо багера, употребе грануле с микроорганизмима. О овој могућности, у тексту Зорана Рајића, јавност су обавестили представници Еколошког покрета Новог Сада и предузећа „Акваинтерма инжењеринг" из Београда. Они кажу да би помоћу гранула с микроорганизмима, које производи предузеће из Белгије, муљ из канала био уклоњен за упола мање пара и без опасности да се његовим вађењем и одлагањем у касете загади околно земљиште.“Председник Одбора за комуналну делатност Еколошког покрета Новог Сада Гавра Пашћан истиче да би технологијом, која се увелико примењује у Западној Европи, канал могао раније да се санира. - Применом гранула с микроорганизмима смрад из канала нестаје после седам дана, његова вода постаје провидна за месец дана, а за годину дана се преполови количина муља. Ако већ хоћемо у Европу, морамо пратити научна достигнућа у развијеним земљама, јер грануле са живим организмима у Белгији и Холандији дају запањујуће резултате у чишћењу канала. Ти учинци могу лако да се провере, па нема разлога да се та технологија не усвоји. Грануле се посипају по каналу као што се некад жито сејало руком. Њихов ефекат био би такав да би чак и испод преводнице у Врбасу, где је ВБК потпуно деградиран, после годину дана могла да се пеца риба - каже Пашћан.
Мирољуб Пантић, власник предузећа „Акваинтерма инжењеринг", које је заступник белгијске фирме за производњу биолошког препарата, напомиње да се гранулама с бактеријама чисти и вода у париској Сени. Он каже да је код нас та технологија новина и да зато постоји отпор према њеној примени у санирању ВБК и осталих угрожених водотокова у Србији. Нема јефтинијег, а ни безбеднијег поступка од овог. Чишћењем ВБК уз помоћ бактерија избегло би се вађење муља, који је тешко депоновати и постоји опасност од еколошког загађења услед распадања и цеђења тог садржаја и његовог продирања у земљу. Бактерије би знатно ублажиле садашње стање ВБК, а за његову коначну санацију најбитније је да се индустрија натера да пречишћава своје отпадне воде – рекао је Свето Ђоролијевски, технолог у „Акваинтерма инжењерингу".
Стеван Илинчић, помоћник директора за хидросистем Дунав-Тиса-Дунав у ЈВП „Воде Војводине" каже да му је непозната технологија чишћења канала помоћу гранула с бактеријама. - Они који тврде да је тај метод ефикасан, нека доказе предоче Министарству заштите животне средине и Институту „Јарослав Черни" у Београду, који управљају пројектом чишћења ВБК - каже Илинчић”, наводи се у тексту у данашњем Pressu.
