Српска православна црква и верници који поштују Јулијански календар славе данас Бадњи дан и Бадње вече, припремајући се за прославу Божића - рођење Исуса Христа. Службама бдења и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се рођење Спаситеља, чији се долазак на свет слави као почетак новог времена.
Бадњи дан је и последњи дан Божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника Рођења Исуса Христа, празника целе породице, која је тада на окупу. У домове се на тај дан уноси бадњак, по коме је празник и добио име, а коме је православна црква дала посебан смисао, јер је име бадњак повезано са речју “бдети”, будући да се на тај дан бдело чекајући рођење Спаситеља.
Према обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића, када се објављује радост Христовог рођења. Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Заједно са православним верницима, Бадњи дан и Божић по старом календару прослављају и верници који припадају Гркокатоличкој парохији у Врбасу и Куцури.
