Данас се широм света обележава Међународни празник рада. Историја овог празника почиње 1886. године када је 40.000 радника Чикага ступило у штрајк тражећи боље услове рада и увођење осмочасовног радног времена. Чикашка полиција је ту обуставу окончала крвавим покољем, а пет радничких вођа осуђено је на смрт, па се 1. мај обележава сваке године у знак сећања на прве жртве борбе за остварење радничких права. Тога дана широм САД одржано је око 5.000 штрајкова незадовољних радника са слоганом, “три осмице”, осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања.
Прослава празника установљена је три године касније а одлуку су донели представници радника из целог света на Првом конгресу Друге интернационале у Паризу, прогласивши 1. мај за Међународни празник рада, радничке и синдикалне одговорности. Симбол њиховог протеста биле су црвене заставе с натписом "Пролетери свих земаља, уједините се". Ту борбу за побољшање услова живота и рада радници широм света настављају и данас па се на тај дан у знак сећања на прву организовану синдикалну борбу организују приредбе, зборови и демонстрације.
Према Закону о државним и другим празницима у Србији, за Празник рада, који је државни празник, нерадни дани су 1. и 2. мај (петак и субота).
Током празничних дана не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга.
Према Закону о државним и другим празницима у Србији, за Празник рада, који је државни празник, нерадни дани су 1. и 2. мај (петак и субота).
Током празничних дана не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга.
