"Пројекат је обухватио одабир пет карактеристичних објеката према табула типологији, која подразумева поделу на осам типова објеката. Након одабира објеката, урађени су елаборати енергетске ефикасности и енергетских пасоша", рекао је инжињер Никола Вујовић, стручни сарадник за енергетски менаџмент, инфраструктурно планирање и управљање квалитетом. Он је истакао да је у оквру пројекта урађено термовизијско снимање објеката, које пружа могућност откривања места која се греју или хладе, изнад дозвољених граница, или њихова слика указује на механичке, изолационе или друге поремећаје. "Главни бенефит овог пројекта је стицање нових сазнања и омогућавање маркетиншке кампање да се укаже на значај термовизијског снимања. Сурова чињеница је да су наши објекти поприлично лоших енергетских перфоманси, али је то идеалан пут за потенцијалне инвеститоре и за саме власнике објеката, који могу видети какви су им објекти. Чињеница је да је енергетски утрошак, како у породичном, тако и у општинском буџету, све већи и зато треба да будемо свесни да се свака инвестиција у енергетску ефикасност вишеструко враћа, било да је реч о појединачним или јавним објектима", рекао је Вујовић.
Представник ГИЗ Волфганг Шут нагласио је да је задовољан сарадњом са Владом и Министарством за енергетику и грађевину Републике Србије, са којима ради на имплементацији енергетске ефикасности.
Присутне је поздравио и Горан Пејовић, члан Општинског већа задужен за енергетику, који је нагласио да је овај пројекат први у низу пројеката усмерених ка енергетској ефикасности. "ЦЕСИД је својевремено израдио студију према којој је процењено да домаћинства у општини Врбас годишње дају око шест милиона евра за грејање. Када причамо о повећању енергетске ефикасности за 20 одсто до 2020. године, што је наш стратешки циљ, долазимо до податка да би наши суграђани могли да уштеде преко милион евра", рекао је Пејовић. Никола Вујовић је позвао грађане да се обрате Канцеларији за енергетски менаџмент јер на овом месту могу добити услуге израде енергетских елабората и пасоша, као и савете приликом адаптације, санације и изградње објеката.
Иначе, енергетски пасоши у првој фази прате само потрошњу енергије за грејање објеката, а предвиђено је осам разреда од А плус до Г, с тим што је А плус највећа енергетска ефикасност, односно најмања потрошња енергије по квадратном метру.
