Власти одавно обећавају чишћење Великог бачког канала, но и даље је један од највећих еколошких проблема Србије. Прије неколико година почела је градња постројења за прочишћавање вода, које би требало спријечити даљње загађивање Бачког канала. Иако је за постројење осигурано 9 и пол милијуна еура из средстава ЕУ, локалне заједнице нису обавиле свој дио посла.
Грађани Врбаса принуђени су живјети поред загађеног Бачког канала, али у још незавиднијој ситуацији су мјештани оближње Куле. Овдје поред Бачког, тече и Бегејац, канал у који се већ десетљећима изравно излијевају фекалне воде. "Овде би ја ове наше посланике натерао да седе једно два сата, само да седе, па би их онда питао каква је ситуација код нас", каже Душан, мјештанин Куле. Да је на помолу рјешење проблема, чинило се када је прије двије године започела градња средишњег постројења за прочишћавање вода. Међутим, рокови за завршетак радова одавно су прошли, а градња још траје. У општини Врбас кажу да касне јер од промјене власти пројектом нитко није управљао. "То је у неком периоду задњих годину дана ушло у вакуум, празнину где ми нисмо имали информацију да ли Министарство животне средине, садашње енергетике, преузима ту улогу или не. Обраћали смо се неколико пута, међутим нисмо добили одговор", каже Наталија Тривковић из ЈП "Дирекција за изградњу".
Како дознајемо, тек недавно, након упозорења из ЕУ, Министарство енергетике и животне средине заинтересирало се за овај пројект, али одговорност за кашњење враћају на локалну заједницу. "Могу рећи да се локалне самоуправе и покрајински органи нису снашле у комуникацији претходних годину дана, али исто тако закључено је да ће се у наредних месец дана формирати координационо тело које ће вршити надзор над пројектом као што је овај", рекла је Мирјана Кнежевић из Министарства енергетике и животне средине.
"Иако планови за чишћење Великог бачког канала постоје већ деценијама, још увек нису остварени ни основни услови за то. Да би престало даље загађивање и да би отровни муљ био уклоњен, неопходно је да се канализација, али и све индустрије, прикључе на централно постројење", јавља репортерка Ал Јазеере Јелена Милутиновић. Локалне заједнице обвезале су се да ће то осигурати, али до сада је само мали постотак прикључака завршен. У општини Кула, кажу, још већи проблем је изградња главног колектора. "Тог момента општина Кула је спремна у року од 24 часа да својим средствима инвестира и комплетне фекалије из канализационе мреже у Кули упусти у колектор и транспортује у Врбас", каже Велибор Милојичић из Општине Кула.
Градњу колектора финанцијски ће помоћи Министарство животне средине, али еко-активисти сумњају у успјех цијелог пројекта. "Ако постројење не достигне свој оптимални капацитет од неких 60 посто најмање, нема никаквог смисла да се даље оно и завршава, зато што трошкове неће имати тко да покрива", упозорава Ратко Ђурђевац из Еколошког покрета Врбаса. Челници општина ипак су увјерени да пројект прочистача, у којем грађани Бачке виде спас, неће пропасти. За то је посебно потребна сурадња индустрије, чије отпадне воде представљају највећи проблем. Тек тада мјештани Врбаса и Куле моћи ће се надати да фекални и индустријски отпад више неће бити главно обиљежје њихових градова.
Прилог ТВ Al Jazeera можете видети овде.
