„Надамо се да ћемо одговорити на све еколошке изазове пре него што се прикључимо Европској унији, али и да ћемо у спровођењу нових мера имати подрушку представника покрајинских и државних институција“ рекао је Павел Мачок, док је Братислав Кажић истакао да је решавање еколошких проблема један од приоритета општине Врбас. „У општини Врбас нису само дивље депоније проблем, чији смо број знатно самњили, већ и црна тачка на еколошкој мапи Европе – Велики Бачки канал“, рекао је Кажић.
О систему одлагања отпада, стању на депонијама, систему прикупљања отпада, рециклажи, сепарацији и продаји говорили су Радомир Чуровић, директор ЈКП „Стандард“, и Ондреј Бенка, помоћник председника општине Бачки Петровац. „На централну депонију у Врбасу дневно се одвезе 80 тона отпада. Уколико не пробудимо свест грађана и не променимо еколошке навике, наредних година имаћемо велике губитке. Ако се отпад буде одвозио на регионалну депонију, по једној тони смећа, плаћаће се 50 евра“, истакао је Чуровић. С њим се сложио Бенка који је додао да је "регионални план управљања комуналним отпадом већ усвојен и извесно је да ће се он у наредне три године спроводити". Пример добре праксе управљања отпадом на скупу је представила др Беата Фридрих, менаџер заштите животне средине у компанији "MK group". "У нашој компанији постоји читав тим за управљање отпадом. Све је почело пре 10 година у Индустрији меса 'Carnex' када смо формирали Одељење за заштиту животне средине. Не можете да замислите колико врста отпада постоји у месној индустрији, али ми вршимо сепарацију свега и за само годину дана, када смо почињали, зарадили смо 10 милиона динара од отпада“, рекла је Фридрих.
Састанку у Бачком Петровцу присуствовала је и Тина Јањатовић, саветница у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, представници Регионалне развојне агенције "Бачка", школа, предшколских установа и цивилног сектора. Модератор састанка који је део пројекта "Модел примене Архуске конвенције", био је Ратко Ђурђевац, председник Еколошког покрета Врбаса.
