Академијом на којој су се сусрели професори, наставници, учитељи и ученици свих школских и предшколских установа, предвођени Основном школом "Петар Петровић Његош" у улози домаћина, али и бројни грађани Врбаса, поштоваоци дела првог српског архиепископа, свечано је обележен 27. јануар - школска слава Свети Сава.
Вече посвећено првом српском просветитељу, књижевнику и државнику, химном Светом Сави отворили су чланови хора ОШ "Петар Петровић Његош", а настављено је обраћањем директорке ове образовне установе Биљане Рашковић, која се осврнула на значај образовања, улогу професора у подизању младих генерација, као и важности сталног учења. Да не остане све на речима, посебно су се потрудили сами домаћини и на сваком месту биоскопа "Југославија", у ком је одржана Светосавска академија, госте су на поклон чекале књиге. Дар ове образовне установе подељен је гостима академије са жељом да сваки појединац својим усавршавањем пружи допринос изградњи друштва у ком се вреднују учење и знање, чему је, између осталог, своје деловање посветио и Свети Сава.
"Данас размишљамо о узвишеном и племенитом занимању која нас одређује. Понекад поклекнемо, застанемо, али умемо да путеве исправљамо и даље ходимо ногама својим. Заоставштина коју нам је оставио Свети Сава је целоживотно учење и непрекидно усавршавање. Сигурно је да у светској историји и култури не постоји личност која је својим узвишеним поступањем толико задужила и осветлила небеса - добровољним одрицањем од нечег што је имао, или требао да има, одлази и живот посвећује чувању тог непролазног пламена и неугасиве светлости у људској души. Оплеменио је нашу душу врлинама православног Хришћанства и постао посебан вид православља - наше светосавље. Научио нас је шта је мир, истинољубље, праштање, част и достојанство. И заиста, довољан је био његов племенит и несебичан поступак, којим је осветлио васиону, као што је његов сународник Никола Тесла, неколико векова касније осветлио земаљску куглу, да заслужено траје до данашњих дана, безмало цео миленијум. Прича о животу и делима Светог Саве нема краја и идуће године наставиће је колеге из Основне школе 'Светозар Милетић'. Уз честитке ђацима, васпитачима, учитељима, наставницима и професорима, желим им да буду најбољи и да буду уз најбоље, да имамо што више ђака и наставника које ћемо због посвећености раду познавати и помињати по имену, на понос града", рекла је, између осталог, Рашковић.
Беседу о Светом Сави и његовом делу, али описујући и дело Петра II Петровића Његоша, изрекао је Раде Булајић, професор историје.
"Дело Светог Саве је грандиозно и тешко је наћи пример поређења не само у нашем, него и у другим народима такве грандиозности. Свети Сава је био високо цењен и уважаван још за време свог овоземаљског живота. Поред низа врлина и заслуга о којима је много писано, био бих слободан да Светог Саву назовем највећим српским ујединитељем. Свети Сава je суштински и безусловно ујединио православну веру и српски народ. Плод те величанствене синтезе између хришћанске вере и српског народа је светосавље односно српско православље. Синови и потомци Светога Саве и дан данас сведоче по свету веру православну и њене благодати које нам Господ, Бог васкрсења, љубави и живота стално открива. Синови светосавци су човечанству пренели благодати Светога Саве.
Један од таквих је и највећи Србин после Светога Саве, Свети Петар II Ловћенски Тајновидац. Оно што Светог Петар II Ловћенског чини великим то је, поред генијалности, грандиозна појава његовог моралног лика као неуморног апологете хришћанске религије и ретког интерпретатора народне мисли и духа, његова борба за част своје цркве и нације, слободу и просперитет. Његошев поглед на нацију као здраву стваралачку снагу у рађању домаће културе и морала очитује се у свим његовим делима. Његоша занима историјски и етички пут свога народа, који је био и без материјалних капитала богат и без војничке силе моћан, народа који је у ратним поразима проналазио унутрашње узроке свога неуспеха и земаљску срећу подређивао царству небеском и, на темељу таквих вредности, стварао је здраву културу која је одолевала свим пустошењима и цветала на хумкама и згариштима. Та култура обузимала је Његошеву личност и стваралаштво, јер га је родила и васпитала. Знао је и осећао вредност њену, јер је у потпуности сагледао улогу православља у животу српског народа и достојанствено је наглашавао. Његош је следовао светосавској етици у своме јавном и приватном животу, о чему сведоче његови биографи и сачувана документација. Знао је да сагледа и оцени заслуге цркве у народном животу и да се њима надахњује. Зато јој је и служио предано и као архијереј и као мислилац и као син своје груде. Своје истинско служење исповедао је у свакој прилици, као и кроз уста оних које је прослављао и у којима се славила култура светосавља. Зато с пуним правом тврди један његов познати тумач: 'Да је био савременик Светог Саве био би овоме најнеуморнији и најревноснији сарадник на делу народног просвећења'. С тога данас сви Срби из свих крајева српских земаља можемо да ускликнемо с љубављу Светом Сави и Светом Петру II Ловћенском Тајновидцу и Цетињском Пустињаку", рекао је, између осталог, Булајић.
