Вишедневним програмима Бачко Добро Поље обележава осам деценија од колонизације. Ово место у општини Врбас пре 80 година населили су бројни горштаци из Пиве и Дробњака у Црној Гори, Босанске Крајине и Херцеговине у БиХ, а у мањем броју и са Косова и Метохије и из Далмације и Лике у Хрватској, укупно више од 600 породица.
Прво вече јубилеја обележиле су гусле и епска музика, у програму под називом "Постојбино, колијевко јунака". Учествовали су певачке групе КУД-а "Пива" из Плужина, гуслари Ранко Минић, Миљан Вујовић, Радоман Јеловац, Иван Међедовић, Никша Марић, Радован Сукновић, Здравско Кнежевић, Горан Вуковић и други, а затим и песник Мићан Шумић и етно појац Слава Миловић.
У суботу је одржано Завичајно вече у коме су учествовали КУД "Пива" из Плужина, Фоклорни ансамбл Културног центра Врбас, Удружење грађана "Сана" из Старе Пазове, певачи Милоје Бубања и Миливоје Ђуришић, глумац Велизар Касалица, песници Мирко Дамјановић и Ранка Срдић и други уметници. Програме који су окупили бројне потомке колониста осмислили су Завичајно удружење "Дробњак - Пива" и КУД гуслара "Вук Мандушић", уз покровитељство општине Врбас.
Управо је председник општине Врбас, Милан Глушац, први поздравио све учеснике програма, госте, присутне Бачкопољце, Врбашане, Куљане и посетиоце из других градова и места. Јубилеју су присуствовали и Слободан Делић, председник општине Плужине, Мишко Мићановић, директор Културног центра Плужине, Иван Поповић, председник Скупштине општине Жабљак, и Дарио Вранеш, председник општине Пљевља.
"Данас кад славимо 80 година од колонизације, не славимо деценије или године - славимо људе. Славимо храбре јунаке и постојане мајке, кћери и супруге. Хероје који су у камену изникли и онда се из својих горштачких врлети отиснули да поразе Хитлерове злочиначке армије смрти. За свој подвиг добили су, време ће показати, изузетну награду - нова, боља, квалитетнија имања, у равној и честитој Војводини.
Истина, та награда је плаћена са много одрицања. Морали су да оставе своја вековна огњишта и да крену у нову борбу, да своју будућност граде у непознатим крајевима, који нису знали њихова презимена, навике, нити обичаје.
Дошли су из целе Црне Горе, од мора до Дурмитора. Из многих крајева Босне и Херцеговине, са Косова и Метохије. Њихово имање биле су истинољубиве очи што увек гледају право, руке што су навикле на рад, а не на поклоне, срце што се не мери благом, него образом. Понели су са собом и своју културу и сећање на завичај. Човек без завичаја је као дрво без корена. Зато су наши преци, овде изградили свој нови завичај. У Врбасу, Кули, Сивцу, Суботици, Новом Саду, Панчеву, и свим другим местима где су дошли. Свуда су дочекани као своји на своме. Звуци гусала и двојница, сјединили су се са звуцима дипли, гајди, виолине, тамбуре. Раме уз раме, са људима који су их дочекали, развијали су ове крајеве. Од разорене земље створили су најразвијенији део некадашње Југославије.
Ипак, знали су да у непрегледној равници, где све изгледа једнако, разлике имају своју дубину, да се човек не мери тиме одакле је дошао, већ шта носи у себи. Зато је Врбас данас слика и прилика те снаге - мултинационална општина, где живе 22 нације. Овде се не броје разлике, него се негује посебност. Из мале вароши, подигла се једна од најснажнијих индустријских зона у Војводини. Врбас је постао развијен индустријски центар, и центар културе и спорта. Био је и остао кућа честитих људи којима су заједништво, чојство, јунаштво и солидарност главне врлине. Зато овај дан за нас није само прослава нити сећање на претке и прошла времена, он је заклетва да ћемо увек знати ко смо и одакле смо. Данашња свечаност је запис и путоказ да ћемо се увек сећати људи чије руке су градиле и развијале нашу општину, и да ћемо генерацијама које ће нас наследити оставити развијен град, у ком се људи познају по дивану господскоме, по чаши пуној и по свакој доброј и честитој срећи. Уверен сам да ће обележавање колонизације и у будућности представљати важну тачку сусретања. Посебно се радујем што су данас са нама наши пријатељи председници општина Жабљак, Никшић, Плужине и Пљевља", поручио је окупљенима Глушац и пожелео да још дуго славе и чувају успомену на важне дане прошлости.
Иначе, претходно је, у 09.00 часова, одржана Света архијерејска литургија у Храму Светог Василија Острошког у Бачком Добро Пољу, коју су за ову посебну прилику служили Митрополит будимљанско никшићки Методије и Епископ мохачки и викар Епископа бачког Дамаскин.
Последњи дан обележавања 80 година од колонизације заказан је за следећи петак, 06. јун, када је на програму трибина на којој ће ову велику и неисцрпну тему осветлити на научни начин историчари др Милан Мицић, Павле Орбовић и др Јелена Веселинов, те Богдан Шекарић, етнолог.
