Другог дана Фестивала поезије младих, у Ликовној галерији Културног центра отворена је изложба слика Палета младих, на којој су представљена дела десет стваралаца. За најбољу младу уметницу проглашена је Ксенија Јовишевић из Београда, којој је припала откупна награда. Палету младих 2012. отворио је Бранислав Зубовић, секретар Фестивала поезије младих, а у музичком делу програма учествовали су ученици Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду.
„Ово је највећа награда коју сам до сада добила и представља светли моменат у мом стваралаштву, као и мотивацију за даљи рад. Слике са којима сам конкурисала на Палети младих, изражавају моје унутрашње стање, тежњу ка спокоју, миру и унутрашњем савршенству. Оне су представа мог духовног дешавања у периоду док су настајале“, рекла је Ксенија Јовишевић, иначе студент III године на Факултету ликовних уметности у Београду, на коме је завршила основне студије, сликарски одсек. Излагала је на бројним групним изложбама у Београду, Шапцу, Горњем Милановцу и другим местима. „Слике Ксеније Јовишевић представљају опредмећење једне дубоке искрености и посвећености тајни заната, која зрачи из уметнички зрелих остварења, уводећи и своје посмтраче и (са)учеснике у обеспредмећену стварност чисте визуелности“, рекао је др Радован Поповић, селектор Палете младих 2012.
На свечаном отварању Палете младих уметник Владо Њаради доделио је традиционалну награду Уметничке колоније „Њаради“ Александри Ристић из Крушевца. Поред Ксеније Јовишевић и Александре Ристић, на овогодишњој Палети младих изложена су и дела Тамаре Кокић, Сање Јанковић, Марије Марковић, Кристине Опарушић, Соње Радаковић, Марине Ћировић, Марије Цветковић и прошлогодишње победнице ове манифестације Марине Војводић.
Програм ФПМ „Излет у прозу“ ове године био је посвећен Давиду Албахарију, српском писцу јеврејског порекла, једном од најпревођенијих књижевника који стварају на српском језику. Присутни у НБ „Данило Киш“ били су у прилици да чују неке од Албахаријевих кратких приповедака, које је прочитао сам аутор. О његовом стваралаштву говорили су књижевни критичари Михајло Пантић и Владимир Гвозден.
„Због велике бројности врло је тешко разликовати писце, а због енормне продукције која је захватила и нашу књижевност и наше крајеве, тешко је бити издвојен, учинити се препознатљивим у том простору. Давид Албахари је то успео првенствено захваљујући квалитетом свога писања и неповлађивањем ономе што је диктат савременог тренутка. Књижевност се данас пише да би задовољавала различите укусе, али Албахари никада није правио ту врсту компромиса и показао је да уколико сте довољно упорни и слушате само унутрашњи глас, који се одазива на свест, на време, на околности, доћи ћете до онога што се зове препознатљивост“, рекао је Пантић.
О данашњој књижевној сцени Албахари је рекао да не сматра да је она другачија него што је била или што ће бити. „Увек је било такозване лаке и тешке књижевности и увек се сматрало да је тешка она што остаје, а лака пролазна. Не бих рекао да данас пишу сви, него је лакше објавити књигу у технолошком смислу, па због тога посматрачи са стране имају утисак да скоро сви пишу књиге. Бестселери су нешто што је присутно у целом свету и у свим културама и без бестселера не би било ни оних озбиљних књига које се продају некој озбиљној читалачкој публици“, рекао је Албахари.
Говорећи о Албахарију Гвозден је истакао да се ради о приповедачу који увек мисли на свог читаоца. „Албахари покушава да истражује природу и смисао међуљудског сусрета. Размишља о томе како један случајан сусрет између двоје људи може да их одведе у различите правце, чак и до потпуног преображаја и другачијег погледа на свет“, рекао је Гвозден.
